Филателиста

Риму; 28 година после прве штампане књиге. То је била и прва државна штампарија У свету. Зе nd УН-у Ре S: i ___ JenaH европски историчар истакао је, као пример културног подухвата; 'и при"ступање Црне Горе, онда мале кнежевине, Светском поштанском савезу, и-то у ред првих њених чланова — 1875 године. _ Издања поштанских марака Црне Горе · била: су јако тражена и о њима је по доста писано у стручној литератури. О црногорским маркама налазе се прикази и у великим“ филателистичким приручницима, као на пример у приручнику фирме Кол (Лајпциг, 1915, Ha стр. 725—745). О црногорским маркама има разних написа по филателистичким и другим часописима; на _разним језицима: на енглеском („МопЊћју Journal” за 1907 и 1908 г.), на немачком („РА аке |“ за 1908 и 1909, „Веп. Briefm. Zeilung“ 1908—1912, „Die Posimarke“ 1925, 1929—1930, „Donaupost“ 1925, 1929, aJugosl.

Philaf. Хептаје“ 1923 и др. на српскохрватском („РћПаје та“ 1921, 1923, 1935, 1936, „Момоз!“ 1928, 1930, 1935, „Balkan“

1919, „Масе Магке"“ 1934, „Време“ 1932, „Југословенски Дневник“ 1934, „Филателиста“ 1951). Сем тога је у издању ВИ агоз5е5 Handbuch der Falschungen" 27 свеска посвећена фалсификатима марака Црне Горе. И после Другог светског рата писано је о црногорским маркама по разним страним часописима, али се до њих није могло доћи. Последњи, а можда и најзначајнији рад о поштама и маркама Црне Горе излазио је у њујоршком листу „Тће СоПеског СБ Рћ аге!“ на енглеском језику, одакле је преведен на француски и објављује се у последњим бројевима швајцарског листа „Berner Briefmarken Zeitung“ — студија инж. Е.- Милера.

Црногорске марке цењене су и на страним изложбама. „Омладина“, орган српске академске омладине у Загребу (бр: 4 од 1. ЈУ. 1895) забележио је да су црногорске марке одликоване на ондашњој изложби у Бечу, и каже: „Нама је мио тај напредак наше браће и честитамо им "искрено".

Приликом прославе стогодишњице смрти бесмртног Његоша, који је старајући се о уређењу државе, поклањао пажњу и поштанском саобраћају, филателисти Црне Горе су довршавали радње на оснивању свога савеза. -

Бавећи се тих дана на Цетињу, повео сам разговор са најстаријим живим филателистом у Црној Гори, Васом Радовановићем (рођен 1879 г.). Он се бави филателијом од пре 55 година, од своје 16 године.) Са Радовановићем сам освежио сећање на почетке филателије у Црној Гори:и на

1) Радио је као терзиски радник, а затим је држао терзиску радњу црногорске народне ношње; сад је благајник Комуналне банке на Цетињу.

334

њено ширење пред крај прошлог столећа. Сетили смо се тако најстаријег филателисте из оног времена — Божа Новаковића, професора цетињске гимназије. Већ онда стари " Новаковић располагаше _ богатим збиркама црногорских и страних марака. Код омладине, коју је прикупљао у свом стану према ондашњој Дворској улици, као: и код својих ђака, будио је интересовање за филателију, препоручујући је и жао средство за културно уздизање. И сад

"се сећам како је стари вољени професор

мене, као и друге ђаке, призивао у стан и како нас је обучавао у томе послу. И ја сам био један од ученика, као што је био и Владимир син Јова Љепаве, директора цетињске гимназије, којим смо правили скромне збирке.) Неки од нас одржавали су и везе с иностранством, вршећи размјену марака и илустрованих дописних карата са скупљачима из страних земаља. Један од нас, овдашњих ђака, био је и сарадник једног руског филателистичког листа. Неки смо се бавили и скупљањем материјала за нумизматичку збирку; од којих је једна прошле године уступљена музејима у Београду и на Цетињу.

Марке је онда скупљао и продавао странцима и водич са Цетиња, Милош Булатовић, који познаваше неколика страна језика.

Организација филателије у Црној Гори била је појачана, кад је при Главној Управи пошта и телеграфа основан Главни депо поштанских вриједности (око 1900 г.). Тада је била обезбеђена и редовна дистрибуција марака домаћим и страним филателистима и кућама. У тражењу црногорских марака истицали су се: Хуго Грибер (Лондон), Шампион (Париз), Браћа Сенф (Лајпциг), Хуго Хартман (Загреб), Ото Бикел (Берлин), Бела Кралишек (Темишвар), Хуго Михел (Вајмар), Филип Козак (Берлин), Паул Кол (Шемниц) и др.

Васо Радовановић говори о филателистичком друштву, које је, после уједињења, основано на Цетињу (1932), које је у почетку бројило 20 чланова, па се повећало

· на 35—40 чланова. Друштво је имало своја

отштампана правила. Међу члановима било их је из старије генерације (Радовановић, др. Герасимовић, лекар; Радован Вучековић, привредник), као и из млађих генерација.з) =) В. Љепава (рођен 1886), бивши контролор П. т. одјељења, доцније чиновник Народне банке, бавио се скупљањем марака још у основној школи све до послије Првог свјетског рата, кад је своју збирку уступио.

3) О престанку рада овог друштва немамо података. Почетком 1940 г. основано је на Цетињу „Филателистичко друштво“, које је било члан Југословенског Филателистичког савеза. В. белешке у „Филателиcr" за 1940 г. (стр. 68 и 214).