Филателиста

> пл та

=nije gro? (i. IV. 1757 Juuva — 10. VIII. 1814 Carskoje Selo). U raku protiv Rusije «od 1788 do 1700 g. istakao se i Gustav III, Svedski kralj, na svojoj samriničkoj postelji, спаппепоџао па je za člana regenstva, jer je _prestolonaslednik Gustav IV. bio maloletan. Međutim, kako je kraljev brat mrzeo Prm'ielta,· poslao ga je u Napulj za poslanika 41792 g.) gde Je poslao Javorit kraljice Ka'roline. Dok je bio oilsutan, kraljev brat "regeni — osudio са је, т сопнипасат, па smrti. Када је 1799 о. Ошзам ТУ (АдоЊ preuzeo vlast, Armfeliu је мгабеп Сп ! шта“nje. Prvo je naimenovan za poslanika u Beси (1800—1804 g.), a zatim za glavnog na-

mesnika u Finskoj. Godine 1811 olišao je u.

Rusiju, gde mu je car Pileksandar 1. dao gro"Jovski (Сп, паппепоџао ра ža prelsednika nadleštva za lHnsko pilanje i postavio ga za člana senata." U ovom položaju on je branio prava Finske i oslobodio je finske seljake. Pod carem Rleksandrom ]. učestvovao je u rainom pohodu 1812 g. Njegova aulobiograБЕја se pojavila u delu »Handlingar r6rande voriges historia«.

Finska je izdala 1930 gp. jednu marku sa

slikom G. M. PMrmflelta (Scott SP 22).

АКАВО, Епеппе (9. П 1802 Perpignan — 5. |I. 1802 Paris). Od svoje 20 godine "učestvuje u revolucionarnim pokretima. Po završetku sludija na tehnici potpuno se odaje književnosti, najčešće udružen sa drugima (na pr. sa Balsacom), piše komedije i vod~ је (око 100 dela). Učestvovao je u jul“skoj revoluciji. Jedno vreme, do 1840 g., bio je direktor pozorišta »Vaudeville« u Parizu. U februarskoj revoluciji 1848 g. povereno mu

“Гергије Манжелеј

Ка

je upravljanje celokupnom poštanskom službom u zemlji. Na ovoj dužnosti najveća mu je zasluga uvođenje poštanske marke u Francuskoj. Za vreme julske revolucije, pošio je bio kompromitovan., bio je primoran da

pobegne u Belgiju. Tamo je napisao jedno.

od njegovih najboljih dela u 7 spoevova »Spa, son origine, son hisloire, ses caux, Sos onvirons ct ses jeux. Pored ostalih, napisao je i »Les postes en 1848«. Godine 1851 bio je, na iraženje irancuske vlade, proleran i iz Belgije, Godine 1850 mogao se vralii u Francusku. Posle pada carevine neko vreme je bio narodni poslanik, ali ubrzo se bio роvukao iz javnog života. Godine 1878 bio je arhivar u Ecole des beaux-arts, a zatim upravnik Luxembourg-muzeja (1879 g.),

Francuska je izdala 1948 g. jednu marku, prilikom »Dana marke«, sa slikom E. Агаро 1 nabpisom: »Fait adopter le timbre-poste en 1848«. (Usvojio je pošlansku marku 1848 g.) — (Scott SP 1760).

Jinaga{a наших. мина у иностцеднстоћи

У дневном листу „Борба“, у броју од 26 _јуна 1951 г. појавио се чланак под наслосвом „Проблеми наше филателије. — Слабо организована продаја наших марака у иностранству“, потписан иницијалима М. Ст.

Према садржини чланка лако се може приметити да писац није филателиста, а да има везе са нашом спољном трговином.

У овом чланку писац наводи неке мисли, које заслужују пажњу, док неке од њих ниесу правилне. | „Писац чланка пребацује „Југофилатели_ји , као и нашим трговинским претставништвима у иностранству, да нису искористи-

ли све постојеће могућности да пласирају

су довољној мери наше марке у иностранству, нарочито у Америци, и ако продаја марака ту иностранству, у што већој количини, има -за нашу земљу велики значај. Даље, писац

је мишљења, да добрим популарисањем и пропагандом наших марака, организованим растурањем и: штампањем марака, на којима ће бити обрађена тематика општег, међународног значаја, а не локалног, може се у осетној мери повећати износ. продаје марака. Писац наводи да је квалитет израде наших марака био релативно слаб, а у обрађеној тематици се доста грешило, и ако не наводи у чему су биле те грешке.

У чланку су наведени и износи продаје наших марака у САД. Нанме, у 1949 г. проадто је за 13.850 долара, у 1950 г. за 23.118 долара, а до маја ове године за 10.792 долара. Писац чланка налази да је ова продаја недовољна и залаже се за њено повећање. Корист коју би наша земља имала услед повећања продаје наших марака у иностран-

7417