Филателиста

винских марака за франкирање писама. Тако је познато писмо; послато из Доњег Милановца за Текију 96-У1-1867, где“ је при-

_ спело истога дана. На писму је била франко

марка од 20 пара са ликом кнеза“ Михаила,

"београдског штампања, зупчана 9», а поред ње исто тако зупчана марка од 92 паре издања од 11 (23) марта 1867 г. такође са

ликом кнеза Михаила. Обе марке поништене су округлим милановачким жигом са датумом 26-У! (онда српски поштански жигови још нису носили ознаку године, већ само дана и месеца).

: То су велике случајности, па самим тим и реткости, које, свакако, нису вршене са одобрењем ондашње поштанске управе. Писмо о коме је реч мора да је било нешто мало теже, па је ревносни поштар наплатио

· већу таксу и, као додатак, уз редовну мар-

ку налепио и марку од 2 паре, не сањајући да је тиме постао творац филателистичког униката, јер је до сада познато само то јендо писмо са овако употребљеном марком за новине са ликом кнеза Михаила.

Зупчане марке [1 штампања врло се ретко виђају аутентично поништене поштанским жиговима, било долазне, било отпремне поште. Кад кажемо аутентично, мислимо на марке, које су несумњиво употребљене на поштама. На целим новинама, или омотима, права су филателистичка реткост.

Незупчани примерци поништавани су, као и раније, прецртавањем разнобојним оловкама, мастилом, или поштанским жиговима. Незупчане марке, које припадају првом штампању, чешће се виђају од оних другог штампања. То је и разумљиво, у колико се не ради о накнадно жигосаним примерцима, пошто су марке другог штампања биле у употреби свега неколико месеци, од марта до ! (13) јуна 1873 г.

За зупчане марке другог штампања Дероко у својој више пута помињаној историји вели: „Ове марке врло ретко се налазе употребљене, поништене поштанским жигом“ (стр. 29). Међутим нешто касније,- на стр. 34, за те исте марке каже дословно: „Зупчане марке другог штампања (од 1872 године) нисам уопште видео тако (жигом) поништене“. И. поред ове недоследности, ово је један од доказа да су зупчане марке од 1 паре другог штампања врло ретке, што се да објаснити чињеницом да су марке требале да буду незупчане, и да је врло мали део прозупчан и пуштен у употребу.

На већ поменутој аукцији Е. ЛудерЕделман у Цириху било је изложено продаји доста комада марака од ! паре другог штампања зупчаних и незупчаних. Тако је, поред појединачних комада, било парова, четвераца, деветераца, па и по 25 комада уједно, у главном незупчаних и неупотребљених. Као велика реткост, а можда и

уникат, како је рекламирано, продавало се и једно писмо, на коме су се налазила два шестерца, један окомит, други водораваш,

четверац, окомит пар посебно појединач~

„Ћуприја“, | свом каталогу саме марке су биле продењене

ни примерци, укупно 20' комада незупчаних марака од ! паре, заједно са 4 марке од 20 пара другог штампања, од 1872 године, по– ништене жигом отпремне поште „Ивањица“ = жиговима „наплаћено“'и „препоручено“, па, сигурности ради, и жигом долазне поште све преко марака. По Гибонсо-

са 5 фунти и 6 шилинга, али је како сам каснјие чуо, ово. писмо било продато за 15

фунти.

Дуго се дискутовало о овоме и међу старијим и искуснијим скупљачима, исто је изгледало сумњива филателистичка творевина. Из више разлога. Пре свега откуда тако велика франкатура за писмо нормалне тежине у унутрашњем саобраћајуг Затим, чудновато је, и мало убедљиво, да су се марке случајно тако разнолико лепиле и у деветерцима, четверцу, паровима и појединим комадима. МИ нехотице намеће се утисак, да се ради о накнадном удешавању неког препредењака. Најзад, због чега су марке поништаване жиговима и отпремне и долазне поште истовременог Можда се неко, бопа Наде, хтео да нашали са филателистима» Ако је тако, шала је успела, јер је писмо било продато за 18 фунти, а то је 1928 године била пристојна, да не кажемо велика сума новаца.

Од осталих реткости другог штампања на истој аукцији продавали су се четири појединачна зупчана и неупотребљена примерка марака од 1! паре, као и један зупчан пар, поништен равним жигом „наплаћено“, за које је у аукционом „каталогу речено да је врло редак и зато од непроценљиве вредности. Нисмо дознали коју је цену достигао овај пар марака, и дали је у опште био продат. 4

На истој аукцији продавала се и комплетна серија марака издања од 1869 г., са ликом кнеза Милана, па и она од ! паре, сви примерци у боји марака од 25 пара, која је у оригиналу, као што је познато, ружичасте боје. Ове марке биле су незупчане, на танком папиру, и биле су процењене са 1200 швајцарских франака, а достигле суму од 1550 шв. франака. То су у ствари пробни отисци, који су штампани у оригиналним и промењеним бојама. Примерци од 1 паре познати су ми штампани у плавој, ружичастој, љубичастој и зеленој боји, а вероватно да постоје и таква штампања у „смеђој, неранџастој и тамно зеленој боји.

Као највећа реткост код српских поштанских марака сматра се познат пар незупчаних марака од ! паре, код кога је један примерак погрешно штампан наглавне — tete ђесће —, који је некада припадао чувеној збирци Ферари, а који је, по Де Смету, продат у Паризу 1993 године за 5.000 фрВећина светских каталога или не помињу или не означавају цену за овај пар марака. По Иверу за 1950 г. исти је процењен са 50.000 фр. За сада остаје отворено питање

404