Филателиста

_>~

лук савијена трака више кнежевог лика,

нешто је дужа и уместо раније речи „ПОШТА" носи скраћен назив „КЊ. СРП. ПОШТА" тј. књажевско српска пошта. На доњој паралелној траци, у речи „ПАРЕ" слово „Е" нешто је веће од осталих, асиметрично, почетнички и" ружно нацртано. И сам лик кнежев измењен је и преставља 19-годишњег кнеза Милана Обреновића у профилу окренутом на лево. Лик је

_Роко у својој историји "наводи да

мр рит Пи а Ен

"су му. били познати примерци ових марака зупчани 12:12. Да ли је ово зупчање извршено у Државној штампарији, можда ради пробе, или случајно, нечијом грешком или је оно чисто приватног порекла, није

_ се могло утврдити. Де Смет је по овоме

доста невешто приказан; нарочито пада у.

очи лоше израђено око, уво и врат, тако да цела композиција главе врло мало потсећа на младога кнеза. Бројке „2" у угловима нису подједнаке; она у горњем десном углу нешто је већа од осталих. Строго узевши, све су оне неједнаке и по величини и по цртежу, и врло речито одају слабу инвентивност аутора и очигледну почетничку несигурност. Оно што чини најупадљивију разлику од _марака издања 1869 г. је чињеница да се овога пута кнежев лик, уоквирен двокружним танким линијама неједнаке дебљине, налази на белој, уместо на обојеној основи Други делови цртежа су скоро дословна копија марака издања од 1869 године.

За ове марке Дероко, у више пута поменутој историји, каже да су нешто већа

од марака издања 1869 г. — за циглих Ма мм, Међутим, због честог отсуства спољних оквирних линија, нарочито гор-

ње водоравне, која је обично сливена са осталим цртежем па се и не примећује, ово разликовање у величини од М, мм. готово је неприметно па често, и поред најпрецизнијег мерења, и немогуће. Зато ми и остајемо при тврђењу да су остали детаљи цртежа истоветни са оним од 1869 године.

Марке су штампане у Државној штампарији у Београду, у табацима од 100 комада поређаних у 10 редова по 10 комада, а растојање између појединих примерака износи 3 мм. у оба правца. Папир је сиво жућкасте боје, код Де Смета крем боје, средње дебљине, сличан ономе, на коме су биле штампане марке од ! паре друге накладе. Гумиране су, углавном, белом гумом, која, услед боје папира, одаје приметан жућкасти тон,

Постоје примерци штампани на белом папиру, нешто пунијем од онога на коме су штампане ове исте марке друге накладе током 1878 године. Ови примерци доста су ретки, а обично су гумирани чисто белом гумом. Боја марака је црна, у нијансама тамно до бледо сиво-црне.

Израда марака. првог поред примитивно израђених клишеја, доста чиста, нарочито примерци штампани на белом папиру. Као што је већ поменуто, марке нису зупчане. Међутим Де-

штампања је, и

питању категоричан, и тврди да су зупчане марке чисто приватног порекла, дакле фалсификати. На већ раније поменутој аукцији Е. Лудер Еделман у Цириху (сада „Каринфила") продавао се, као врло редак, примерак ових марака зупчан 12:/5, Како је порекло зупчаних марака овог издања спорно и неизвесно, оваквим примерцима треба прилазити крајње обазриво. Чињеница је да у решењу о штампању ових марака није у опште поменуто зупчање, и да до данас није познат аутентично зупчан примерак нађен на целом омоту или новинама. Али није искључена могућност да.је, ради пробе, или случајно, званично зупчана извесна количина ових марака, које је касније, после пљачкања музеја и депоа српских марака од стране непријатељских војника у току Првог светског рата, доспела на тржиште и међу филателисте.

а ЕМ

Марке су пуштане у течај 1/13 јуна 1873 и о томе је у службеним „Српским новинама" бр. 41 од 21-1|-1937 изашла кратка званична објава. У њој се, између осталог, вели да је министар унутрашњих дела решио „да се за плаћање таксе за новине уведу марке од 2 паре од 1. Јунија текуће године, па тако да се њима замену марке од једне паре, које ће од наведеног дана престати да вреде".

Марке издања од 1873 године биле су у употреби више година. До душе видели смо да су оне штампане у“ великој количини, можда свих 1.500.000 комада, како је било предвиђено у решењу О. бр. 342. Међутим, тај нам број, с обзиром на намену ових марака, изгледа превисок. Ако је штампање мање него што је било првобитно предвиђено, није искључена могућност да је у међувремену од 18731878 године штампана још која наклада, али о томе немамо никаквих службених података. Можда они раније поменути примерци, штампани на белом папиру и гумирани чистом белом гумом, припадају једној од тих наклада. (Наставиће се)