Филателиста

- већ лирска, | тако да су КЕ која је Његош унео по грчком узору, као и поједини монолози, као нарочита висока

„кола“ "

лирска реторика, можда беспримерни у светској књижевности. Горски Вијенац је једно од најличнијих погтских дела, која су икада написана. Он је најверније огледало Његошеве душе, јер као што ова поема не може да се подведе под правила никакве погтике, те не улази ни у једну освештану форму, тако је и Његош, деспот брђанских ратника, прожет старинским

_ општег

и свога уског и великог светског друштва, изузетна појава, чији је и уметнички израз морао бити изузетан, упркос свега оног етнографско-фолклорног, истори-

_ског, објективног у Горском Вијенцу, који _ ће, због тога и као докуменат бити вечи-

моралом охолих осветника, а пријемчив и |

_ за европски хуманизам и за грађанску ци-

вилизацију и за научну културу и филозо-

N. Pavlović

то драгоцен.

у

Горски Вијенац. је преведен скоро на све европске језике, а код нас је до сада доживео тријестину издања.

После Његошеве смрти штампао је Љуба Ненадовић десет црногорских јуначких песама, које је Његош спевао још 1836 године, под именом Спобедијада. И ово је дело до сада изашло у неколико издања.

Х

BERTIL RENBORG

Ка je Organizacija ujedinjenih nacija u jesen 1949 godine odlučila da organizuje svoju specijalnu poštansku službu i izda svoje posebne pošlanske marke, ona je io poverila Šveđaninu Bertlilu Renborgu, koji se fog posla prihvalio 1 januara 1950 godine,

BERTIL RENBORG

preuzimajući fog dana položaj већа Pošlanske uprave Organizacije ujedinjenih nacija. Posao je bio zamašan. Bilo je nih vrsli. Poslavio se i Бле može li Or-

ganizacija ujedmjenih nacija imajl, poput suverene države, svoje poštanske marke? Druдат rečima, OUN nema ·svoje terilorije, kao šlo je imaju suverene države, već uživa ekslerilorijalnosi. OUN nema svog slanovnišiva, već osoblje — podanike skoro svjh zemalja — članica OUN, koji imaju diplomalski sfalus i uživaju diplomafski imunitet i eksleri}orijalnost u SAD. To je bilo pitanje, na čijem je rešenju insishirao Svefskj poštanski savez u Bernu, koji, da bi primio OUN u svoje člansivo, mora vodiji računa i o izvesnim f{ormalnoslima. Posle pregovora između Svelskog poštanskog saveza i Poštanske uprave OUN ovaj problem je bio savladan, kako zalaganjima pretstavnika SPS, fako i OUN, među kojima na prvom mesu Вет а Еепбогда. Розје омода put je bio ufvrđen za dalji nesmelani rad na organizovanju pošlanske službe OUN. Ubrzo se pristupilo raspisivanju konkursa za izradu nacrla poštanskih maraka, usvajanju fih nacrta, njihovoj definifivnoj. obradi, štampanju maraka i njihovom postepenom pušfanju u prome}# Pre izvesnog vremena imali smo prilike da u »FILATELISTI« vidimo oliske fih maraka, a od pre nekog vremena i originale fih maraka, rađene u Holandiji i u Engleskoj. Prve marke OUN simbolično prikazuju ujedinjenosi naroda celog sveta u okviru ove najveće medunarodne organizacije u istoriji svela.

Bertil Renborg koji je pokazao ogromno zalaganje prilikom organizovanja poštanske službe OUN, diploma! je od karijere. Kao fakav zauzimao je položaje u Švedskom poslanstvu u SAD, Japanu, Kini i Kanadi, zafim je radio u Društvu naroda kao Šef konirole opojnih droga i na fom poslu bio u Vašingfonu i Londonu. Kasnije je zauzimao položaj

„зеКгејага Ankefne komislje za konirolu ор!-

ı feškoća raz-

juma (za pušenje) na Krajnjem Istoku. Bertil 'Renborg je od 1946 do 1949 godine Šef odeljenja za vezu i arhive Sekrefarijata Organi-