Филателиста

нистарства финансија. Државн ој штампарији био- је сваки пут предаван само тачан

рака са вишком од 109, неизбежним за макулатуру- Некад се сматрало, — како стварно спомињу разни писци, као и скоро сви издавачи каталога, — да су све марке Црне Горе штампане на папиру са лисним водознаком »2гЕТЏМО5БМАЕКЕМ«, који је од 1864 до 1899 године редовно слу"жио за штампање аустриских новинских и порто марака. Међутим, званичне архиве показују да је прво издање Црне Горе штампано на папиру са лисним «одознаком »ВКЈЕЕМАЕКЕМ« тј. на папиру аустриских поштанских марака од 1864—1890 године. Испитивање материјала, који нам је био на расположењу од првих тиража, није дао никакав доказ о употреби неког дру_гог папира него само са лисним водознаком »ВЕЈЕЕМАККЕМ«. Тек се међу доцнијим накладама налазе марке које, очевидно показују делове лисних водознака »2Е|ТОМОЗМАККЕМ«. Можемо закључити да су црногорске марке, исто као и савремене аустриске, биле штампане до 1890 године на папиру са лисним водознаком »ВКЈЕРМАЕКЕКЕМ«, а да је папир са лисним водознаком »2ЕТОМО5МАККЕМ« употребљен тек после 1890 г. када је било напуштено штампање аустриских марака на папиру са лисним водознаком »ВКЕЈЕЕМАЕКЕКЕМ«. Како је папир са лисним водознаком »2Е|ТОМС5МАЕККЕМ« био исто тако напуштен у 1899 години — остатак овог папира псслужио је за штампање првог издања аустриских порто марака из 1899 г. — могло би се закључили да су црногорске марке, израђене после 1899 године, биле несумњиво штампане на папиру без водознака. А пошто нису познати табаци без водознака, треба

број листова за штампање наручених ма-

(чији је нови тип марке Црне Горе) у или доле рубни водознак у облику слова „1“, које се примећује на ивичним маркама само у случајевима, када је сам водо–

- знак јако померен у вертикалном смислу

и пада на четврти или седми хоризонтални ред (док се нормално налази у петом или шестом реду). Понекад се сусрећу и „во– дознаци од шавова“.

Гума употребљена за марке Црне Горе такође је истоветна са гумом код савре– мених аустриских марака. То је лепак животињског порекла, прилично дебео, кој» се наносио четком. Да би се избегло пу-

"цање, додавао се глицерин, почев од 1883

претпоставити да су последње марке пр-.

вог цртежа биле штампане најкасније у 1890 години и да су залихе трајале до увођења новог издања у 1902 години. Нови тип папира са лисним водознаком »ВЕЈЕВМАККЕМ« са словима различитим и ширим, био је уведен у 1883 години и био је, дакле, исто тако употребљен за штампање марака Црне Горе.

Како се“ штампање вршило у табацима од 100 комада, бар код плоча са малим међупросторима, требало је и папир пре употребе разделити на четворо. Тако је у средини сваке од ових четвртина табака била једна половина водознака хоризонатно положена. Све особености папира савремених аутстриских марака налазе се и овде. Почев од 1876 г. служили су се папиром тањим, прозирнијим и глатким. По овом папиру се управо разликују доцнија издања од првих. Табаци старога типа водознака »ВКЈЕРМАККЕМ« подељени су вертикално једном водозначном цртом између два водознака »ВЕЈЕЕМАККЕМ«. У табацима папира новога типа »ВЕЈЕЕМАККЕМ«, као и у оним са водознаком »ZEITUNGSMARKEN«

године; али ова нова врста лепка продирала је кроз папир и чинила га прозирним и ломљивим. Да би се избегла ова незгода, служили су се биљним лепком, „гумарабиком“ (арапском гумом) почев од 1892 године. У исто време уведене су машине за гумирање, и мало затим, престало је ручно гумирање.

Што се тиче боја, шест између њих су се поклапале са онима одговарајућих вредности савремених аустриских марака издања 1867. Могле су се наћи особености боје исте као код аустриских марака, штампаних у исто време. Марка од 7 н. која није имала одговарајућу вредност међу аустри– ским поштанским маркама, била је штампана у љубичастој боји, и то у боји типографисане вредности од 2 форинта агустриских телеграфских марака, израђених у то време. У току различитих штампања ове вредности од 7 н. најављивале су се нехотичне промене у боји, али врло јасне. От-– сутност ове боје код штампања аустриских“ марака после 1873 г. изгледа, да је томе узрок. За свако штампање бирала се, дакле, насумце боја, која иначе није била употребљавана за штампање марака. Код осталих вредности примећује се непрекидност штампања одговарајућих аустриских вредности, те: се налазе исте карактеристичне особености (боја као код аустриских марака из тога времена.

Изузимајући вредност од 3 н, међу црногорским маркама, употребљеним за првих пет година, не показују се различите нијансе. Ово доказује да је први тираж, као и једно допунско штампање, — три ниже вредности, — задовољио потребе. једино за марку од 3 н. изгледа, постоји једна мала разлика између првобитног и до-, пунског штампања. Нијанса зелене боје допунског штампања је жућкаста у упоређењу са првобитно чисто зеленом. Накнадне накладе јасно се разликују од првобитних боја, али у самим накладама нијансе нису тако очигледне, сем код марке од 7н.и делом код оне.од 25 н., што одговара непостојаној боји аустриске марке од 25 кр. Последње накладе (са ширим међупросторима) имају опет боје нешто различите и