Филателиста

АЕН мн је У риторији. Име Ошејрпо је уклоњено и пошта се звала, после тога, само Зап Опомапт а: Медца, Ова пошта је била везана са спољним светом редовним линијама Аустријског Лојда и одржала се све до 1915 године, када је италијанска окупација Албаније наметнула њено затварање.

За 23 године свога рада, пошта Бар се служила само једним једнокружним жигом АНТИВАРИ са датумом (само дан и месец), а боје црне и плаве. Налазимо га до 1864 г. на омнтима из периода који претходи издавању марака, затим на аустријским издањима из 1863 г. (са зупчањем 14 и 905) и 1867 (штампање грубо и фино), све у солдима. — Сан Ђовани ди Медова добио је најпре жиг са једним кругом са натписом IDulcigno rope HM San Giovanni di Medua mone, ca naYyMOM (naH, Meсец и година) у црној боји, и годинама» 1879, 1880 и 1881. Почетком 1881 године уведен је један нови жиг такође једнокружан, са датумом (дан, месец и година), као и са натписом ЗАМ СПОМАММ горе и 01 МЕРА доле. Он је увек црне боје, на аустријском издању из 1867 године (фино штампање и 50 солди грубо штампање) у солдима. Други типови поштанских жигова у боји црној, плавој и љубичастој налазе се на доцнијим издањима. '

ЗАКЉУЧАК

За 42 године филателистичке историје свега је 127 поштанских марака било издато у Црној Гори, земљи која од 1916 године не издаје марке, 49 марака од њих чине 4 пригодне серије, од којих су 3, са многобројним особеностима, биле су сумњиво потребнг. Без обзира на то, Црна Гора има чисту савест у погледу продукције марака, и, у поређењу са правим оргијама које су неке земље дозволиле у свом до-

Др. Стјепан Мецгер

мену у току последн

Гора би могла да се сматра за чес мљу са филателистичког гледишта. Ово добро име је на несрећу потамнело због продаје великих преосталих залиха, о којима смо већ говорили, и то издања стављених ван течаја заједно са ондашњим, савре-

меним; поштанским жиговима, који су до-

шли у руке једног трговца, који је и сувише злоупотребио ове аутентичне жигове, да би на један безочан начин извршио ан-

· тидатирана жигосања, упропашћујући тако

филателистички реноме ове мале земље. Упоређен са садашњим стандардом филателистичког држања различитих земаља, „злочин“ Црне Горе изгледа ипак безазлен и не вређа ни мало скупљача. Црна Гора је искусила филателистичку казну кроз непопуларност, на коју су је скупљачи осудили. Али, по нашем мишљењу, била је довољно кажњена, те ова мала земља заслужује да се поново уброји у области, које скупљачи нарочито траже. Данас се могу марке Црне Горе куповати по релативно приступачним ценама. Немогућно је пак створити збирку Црне Горе, што захтева десетине хиљада долара. Залихе материјала неких вредности су врло ограничене, и доста је тешко да се прибаве стери омоти и, чак и од доцнијих издања, извесне вредности са аутентичним жиговима. Скупљач-истраживач је у стању да састави уз релативно мале трошкове високо-специјализовану збирку Црне Горе, која може не само да му прибави сваку сатисфакцију; него исто тако и да побуди пажњу других скупљача. Једна специјализована збирка Црне Горе, чак и скромна, биће привлачан објекат сваке локалне изложбе. Кад се буде остварило, на један општији начин, ово што смо ми овде изложили, Црна Гора би поново постала популарна зе мља, а то она с правом и заслужује.

Фалателистички хоризонти

(Наставак са 93 стране)

Па који су узроци томе: Зашто наша данашња филателија нема потребне предуслове, који би јој отворили свјетско обзорје: Навешћу само неколико. Зашто у знанственим и естетским саставцима из синтетичке филателије немамо потпуне документације; Зато што доброга дијела таковога материјала нема код нас, ни у трговини ни у размјени. Зашто се систематска филателија развија све већма у регионалним границама; Па у данашњим приликама, где је

број марака у свету досегао висину око 120.000, постало је универзално сабирање целога света, за појединце; уопће немогуће, и оно је данас напуштено, јер захтијева толико радног времена и толико средстава, колико нико више нема. Зато сабирачи све већма сужавају своје филателистичко поље рада, али је комплетност и ту данас недостижна,; јер набавке потребних иностраних марака, нарочито прекоморских, наилази на велике потешкоће и запреке. А, најпо-

118

ea pri NU are:

МИ АД Ер ЕУР

па al