Филателиста
=
2) Otvaranje godišnjeg Kongresa od
Strane Pretsednika PIP-e i konstatovanje. da- je sazivanje Kongresa pravilno (član
8 Statuta);. 7 3) Prozivka gospode delegata od strane Generalnog sekretara ЕТР-е; 4) Usvajanje zapisnika kongresa iz Kopenhagena 1951 godine: 5) Izveštaji: • a) Pretsednika FIP-e o radu u 1951/ 1952 god., НИ = 3 b) Blagajnika FIP-e o radu u 1951/ 1952 god., | i = c) Računopregledača (Savez švajcarskih filatelističkih društava), : d) Međunarodne centrale za borbu protiv falsifikata, iz, Bazela (Švajcarska), e) Komisije protiv nepoželjnih izdanja, f) Komisije za proučavanje pitanja međunarodne ekspertize,
Синиша Остојић
ћ) Komisije _ 6) Usvajanje raznih izveštaja pojedi-
nih FIP-inih komiteta,
7) Primanje novih članova,
3) Izbori prema propisima Statuta
| (potpretsednik i savetnik),
9) Godišnji doprinos (kontizacija),
10) Međunarodna centrala PFIP-e za borbu protiv falsifikata (izbor prema čl. 3 Pravilnika), | |
11) Komisija protiv nepoželjnih izdanja:
а) zamena pretsednika, 1
b) zamena za g. J. P. Нејзећроагва Рихегађига, “
с) izveštaj Belgiskog zemaljskog saveza.
__- 12) Međunarodne filatelističke izložbe.
153) Godišnji kongres 1953 god. 14) Zvanični organ PFIP-e,
15) Медаце ЕТР-е,
·'16) Razno.
О српским маркама за новине
(Наставак са 155 стране)
Као и за многе српске поштанске марке које су доживеле више штампања, и за ове не знамо тачан број њихових наклада. Претпостављамо, јер за то има више. доказа, да су марке опекасте боје, од 1896 године штампане у две накладе, док за марке црвено-смеђе боје, од 1898 године, о томе не можемо ништа поближе рећи. Али, с 06зиром на чињеницу да су оне биле у употреби од конца 1898, па до 24-VI-1903, дакле скоро пет година, није искључена могућност да је за то време штампана још која наклада и ових марака. :
Интересантно је поменути да код већине издања српских поштанских марака немамо, поред броја штампања, поузданих доказа ни о приближној висини појединих штампања. Сви напори и настојања да се дође до извесних званичних података, остали су, бар за сада, безуспешни. Чак и посредним путем да се нешто докучи о томе, није донело видне и поуздане резултате.
Дероко је за марке издате 1869 г. са ликом кнеза Милана Обреновића категорички изјавио да не постоје никакви службени подаци када су које вредности штампане и пуштене у употребу и колико је од којих марака штампано. За исте марке од 20 пара
„Дероко није сигуран да ли су у Београду, у Државној штампарији, у времену од 1872 до 1880, штампане 4 или 5 пута, а за вред-
ност од 15 и 35 пара вели да је „судећи по извесним разликама, морала бити штампана у Београду бар још по једна наклада", односно „марке од 15 и 35 пара штампане
су вероватно (подвукао С. О.) једанпут".
(Меторија стр. 28).
У студији о маркама кнежевине Србије Де Смет износи, по наводима В. Дорнинг Бегтона из његове публикације »Тће розјасе зјатр5з ој Зегђја« објављене у »Тће Копдоп РћПајећ5е« бр. 295—999 из 1916 г., између осталог и попис штампања марака издатих 1869 године. Попис је, наводно, састављен по подацима добивен од Стевана В. Поповића, бившег начелника пошт. оделења, које је он прибавио из званичних извора. Међутим, ови нодаци о попису готово су у потпуности истоветни са онима које је Дероко објавио прво у часопису »Вегћпег Вментагkon Лебцпр«-у, а затим у његовој „Историји поштанских марака“ издатој 1911 г. Дероко вели да поуздано зна да нису нађени никакви службени подаци о појединим штампањима ових марака па их, самим тим, није могао имати и Стеван Поповић. Свакако да је Бегтон. погрешно схватио да је тај преглед штампања, који је, изгледа, добио од Поповића, овај саставио по званичним подацима, са којима-је, с обзиром на положај који је заузимао у управи поште, могао располагати. Дероко мисли да се Поповић послужио подацима објављеним у његовој књизи MH исте доставио Бегтону. Као што видимо, и сам Поповић, осим за прве марке за новине и бечко штампање франко марака са ликом кнеза Михаила, није располагао поузданим подацима о висини штампања других српских поштанских марака. Међутим, после повлачења и про-
; 140
za tekstove. | |
+ i