Филателиста

обзир, јер се према потпуности излошка вр-

ши и бодовање. Овакав начин излагања при-

јатно делује, он повећава богатство и ниво изложбе, повољно утиче на општи утисак.

На данашњим изложбама видели смо како су појединци изложили од свега по мало и зато, наравно, ништа комплетно. Овакав начин скупљања упражњавају омладинци и почетници. Он испољава и носи обележје несистематичности у сакупљању и није препоручљив за изложбе, нарочито већег обима. Исто тако уочено је да на нашим изложбама преовлађују тзв. „тематске збирке“, правилније речено збирке по мотивима. Међутим, и ту се, често пута, ишло у крајност. Појединци су напросто измишљали називе својим збиркама, у жељи да се пошто-пото створи нов мотив за скупљање. Знамо да по сваку цену правити овакве збирке, није, нити може бити одређен циљ сакупљања. Ако, рецимо сабирамо марке ваздушне поште, па је поделимо само на један тип авиона, или сакупљамо мостове, па од њих одвојимо само висеће, и таква збирка износи само неколико примерака, иста није за излагање; треба се клонити оваких експеримената, пошто она, ради ограниченог изложеног материјала, не пружа јасну слику мотива, који, у ствари, претендује да третира.

Затим, код излагања треба да водимо рачуна о квалитету марака и другог материјала, Ако је реч о маркама, оне треба да су неоштећене, правилно прозупчане и центриране, да су свеже, то јест да нису изгубиле првобитну боју и изглед. Када се ради о поништеним примерцима, онда још и то, да нису замрљани жиговима, избледели од прања и утицаја светлости, да на једној марци, по могућству, не буде више од једног жига, и он да буде јасан, читљив и да обухвата само један део марке.

Није препоручљиво у излошке уносити истовремено поништене и непоништене примерке, јер таква мешавина рђаво утиче на општи утисак. Изузетно, код тзв, строго „класичних“ марака нехемогеност у излагању мора се толерирати. Исто тако и код првих српских марака за новине, као и код других земаља, Које се, по правилу, нису поштански жигосале, већ при отварању омота цепале, ради чега су исправно и на пошти жигосани примерци врло ретки, мора се такође дозволити уношење у излошке поништених и непоништених примерака.

Природно је и пожељно је, да се на изложбама излажу истовремено и лепо опремљене, садржајне и ретке збирке са тзв. „бираним примерцима". То је онај најидеалнији случај, када су задовољни и приређивач и излагач'и посетилац. Али, као што смо напоменули, иако не можемо потцењивати материјалну вредност изложеног материјала,

"љена од посетилаца.

буде одли

"Постоје и други моменти, о којима треба да водимо рачуна приликом излагања. То је, поред самосталног рада и уложеног труда, још и истраживачки рад. Ако желимо да наш изложак уврстимо у групу истраживачке студиске збирке, морамо имати у виду чињеницу да ту долазе у обзир само зблрке, које су састављене на основу сопствених истраживања и проучавања, било да се ради о поштанским вредносницама појединих замаља, појединих издања или, чак, и појединих марака. Истраживачким радом бави се онај филателиста, који је дао нове, до тада непознате погледе и карактеристике предмета, који је проучаван, што је нарочито подвучено и у Правилнику наше изложбе. У ову групу спадају и накнадни, допунски радови на ранијим истраживањима, у колико су они допринели даљем проналажењу дотле непознатих појединости и чињеница.

Морамо напоменути да за изложбу могу да послуже и албумски листови, код којих је сачињена кесица од целофана за сваку поједину марку. Ову врсту израђивала је код нас фирма Хабазин из Загреба још пре и за време рата. Код истих није потребан скоро никакав нарочит труд око смештаја марака, и зато се код оцењивања такав изложак оцењује са мање бодова. Добра страна оваквих албумских листова је да се чува гума непоништених марака, што је код неких сакупљача од првенствене важности.

Даљи начин излагања били би картони, управо класерски листови. ИМ овај начин излагања дозвољен је и за нашу изложбу. Слаба и добра страна картона је истоветна са оним поменутим код Хабазинових листова. Поред тога, иако се ради о целофану, марке у картонима не одају тако леп природан и једноставан утисак, као када су налепљене на листовима, када су слободне са свију страна. Под утицајем светлости, марке на картонима пресијавају, одају више сенчења и зато нису увек прегледне. То се, у главном, односи и на марке уметнуте у целофанске кесице, било по систему Хабазин, било да смо их сами направили за сваку марку засебно. Најслабија страна картонских листова је да се марке, желели то или не, морају да ређају у геометриским правим редовима, увек једнолично, што умара и рђаво утиче на општи утисак излошка. И најлепша марка ту, често пута, изгуби од своје свежине и лепоте.

Да поменемо и то да смо на неким, па и великим нашим изложбама, видели да су појединци сваку марку стављали на подлоге или оквире, црне, беле, чак и златне и сребрне и других боја. То није увек укусно, подвлачи јевтин ефекат који се желео по-

| 168