Филателиста

•

са

Познато је да се наше редовне франко марке са мотивима из привреде, као и авионске марке, штампају најбољом врстом штампе — дубоком штампом — и то на основу гравираних идејних цртежа (линиентифдрук) у Заводу за израду новчаница у Београду. Квалитетне особине ове штампе састоје се у јасној и рељефној репродукцији цртежа, затим у постојаности слике на марки и изједначености свих марака у једном штампаном табаку.

Овај начин штампе није код нас никад раније примењиван за редовне марке намењене широкој потрошњи, односно франкирању поштанских пошиљака. За ову врсту штампе потребне су велике припремне радње које само за једну отштампану вредност трају око три месеца. Довољно је да се човек-уживи у рад гравера, који мора уметничком вештином да извуче сваку линију на бакру (у нормалној величини марке), да би се дошло до основног бакрореза, затим у рад радионице галванопластике, где се оригиналан рад гравера галванским путем размножава и прави плоча за штампање једног табака од 100 марака, — па да се добије приближна претстава о трајању припремних радњи за штампу.

Услед дугих процеса израде једне марке у линиско-дубокој штампи природно је да је и цена много већа од оне која би се платила за марку штампану једноставнијом равном (офсет) штампом. Линиско-дубоку штампу, на основу бакрореза, примењује данас изузетно само оне државе које располажу прецизним машинама најновијег типа за дубоку штампу и код којих не постоји проблем савршеног гумирања и перфорисања марака.

Завод за израду новчаница, упркос томе што има застареле машине и што врши гумирање и перфорацију марака на доста примитиван начин, године 1950 преузео је на себе обавезу, да штампа наше редовне марке у дубокој штампи. Завод је у томе успео савлађујући многе потешкоће и тиме је доказао да се и у нашој земљи могу штампати квалитетно добре марке.

Приликом повишења тарифе за поштанске услуге, крајем 1951 године, указала се хитна потреба за великим количинама редовних марака у промењеним и повећаним вредностима. С обзиром на истакнуту околност дугог процеса израде наших редовних марака у дубокој штампи, капацитет производње Завода за израду новчаница није могао тада удовољити великим и хитним поруџбинама нових вредносница, и услед тога убрзо су се потрошиле постојеће залихе марака у нашим поштама и осетила се оскудица у маркама нових вредности. Проблем

O изради наших ред

овних франко марака израде нових марака, у циљу хитног снабде„вања наших пошта, морао се решити што ефикасније, а истовремено са што мање крњења естетског изгледа и техничког квалитета ранијих марака. Завод је то питање решио на најбољи могући начин. Испробао је штампање ових марака на равној (офсет) штампи, користећи постојеће клишеје за фотомеханичку репродукцију. Овим начином штампе упрошћава се и убрзава процес израде око пет пута, из чега произлази да је мањим утрошком материјала и времена и цена много нижа. Прва проба извршена је са марком од 15 дин. (као најмасовнијом марком) и то после вишемилионског тиража ове марке у дубокој штампи. Упоређивањем старе ревизије марке од 15 динара, која је отштампана у дубокој штампи и нове ревизије исте марке отштампане у равној штампи, установило се да је ово друго

штампање веома успело, јер се лаичким по-

сматрањем није могло уочити нека разлика. Слика и боја на обема маркама је истоветна, тако да за пошту, односно поштанског службеника и, уопште узевши, не постоји разлика у естетском изгледу и квалитету израде. Стога је Поштанска управа одобрила да се даље штампање наших редовних марака врши у равној (офсет) штампи. Убрзо после тога питање оскудице у редовним франко маркама у нашим поштама скинуто је са дневног реда, јер је Завод одмах почео са доштампавањем најпотребнијих марака у равној (офсет) штампи. До данас су отштампане у тој врсти штампе и распрострањене у промету велике количине марака, најпре од 15 дин. а затим од 12 и 8 динара, од којих ова последња није ни штампана у дубокој штампи. Даље доштампавање осталих вредности у равној штампи до краја 1952 године извршиће се још код марака од |, 2 и 5 дин. тако да ће тада постојати у промету те марке заједно са маркама од 12 и 15 дин. у једној и у другој врсти штампе, а марке од 8 дин. само у равној штампи.

Да би се добила и у погледу штампе комплетна и једнообразна серија П издања франко марака са привредним мотивима, Поштанска управа затражила је да се још преостале неотштампане марке од 25, 35, 75 и 100 дин. отштампају у дубокој штампи (за што су већ извршене припреме). Да ли ће се у томе циљу отштампати и марка од 8 дин. у дубокој штампи, није још познато; али, да ће се даље доштампавање преосталих вредности, које ће до краја 1952 године постојати само у дубокој штампи, (од 10, 20, 25, 35, 50, 75 и 100 дин.), у следећој години вршити у равној штампи, то је извесно, из разлога које смо већ истакли.

194