Филателиста

да да: их је израдио! позна: вер 1. Н. Вођшвзоп, који их је гравирао према цртежу данског дзорског сликара портретисте Ј. Кајзера“). Штампање се приписује луксембуршком граверу Фр. БартВалуз=). |

Вреднсст марке намењена за франкирање писама за унутрашњост војводства била је изражена у сантимима, док марка за иностранство носи вредност у немачкој монети (1 силбергрош = 12Љ сантима). Ова необична чињеница се може објаснити само тешкоћама, на које је луксембуршка влада наилазила у трговачком општењу са земљама потписницама Аустро-немачке поштанске уније, и то нарочито са Пруском, која је захтевала од Великог војводства да све операције, рачуне и обрачуне врши у немачкој монети тј. у талерима, силбергрошевима и пфенизима, и ако је већ од 1849 године монетарни систем Великог војводства био базиран на франку, замењујући холандски флорин, који је до те године био у употреби. Сем тога, Велико војводство „Луксембург припадало је немачком савезу и град Луксембург, као савезна тврђава, имао Je no II vaja 1867 пруску посаду, те је и с обзиром на потребе ове посаде могла бити издата ова марка у силбергрошевима.

Величина издања ових двеју првих марака била је: 2,122.000 за 10 с. и 716.800 за ! сбгр.

Слика на овим првим маркама Луксембурга је, као и на холандским првим маркама, Виљема 11. То је зато што је на Бечком конгресу (9. У]. !815) Велико војводства Луксембург било додељено холандском краљу. Ова персонална унија престала је смрћу Виљема Ш. године 1890.

Ове дивне „црне и смеђе-црвене главе“ из !852 године биле су у течају скоро седам година и штампане су у разним нијансама боја; због наглог развоја поштанских послова, пошто нису могле више зати све' потребе поштанског промета, замењене су 1859 године маркама грбом Великог војводства.

Стогодишњица луксембуршке марке прослављена је великом међународном филателистичком изложбом „СЕМТИЛЈХ", која је одржана у Луксембургу од 24 маја до + јуна ове године. За ту прилику биле су издате нарочите пригодне марке (в, слике на стр. 128 броја 5 „Филателисте“ од ове године), а

|) У Михеловом каталогу је наведено да је цртеж био Жака Винера из Брисела.

#%) Михел наводи штампарију Шмит из Брика,

IV. Прве египатске марке

Године 1864 египатека поштанска управа поднела је египатској влади, посредовањем

" Мемаила. Египатска

задовоља-.

иницијалима тадањег кедг :| поштанска управа je напоменула да је овај систем створен у Енглеској на иницијативу Роланда Хила.

Епипат, који је за владе Исманла одлучио пошао путем прогреса у трговини, индустрији и интелектуалном уздизању, одмах се сложио с овим предлогом, чије су предности биле тако очигледне. Ба

Египатска поштанска управа, тражећи ово овлашћење, понудила је смањење такса, које су тада биле у важности, на једнообразну поштарину од 25 сантима за сваких 10 грама, без разлике на удаљеност одредишта, од 50 сантима за нефранкирана писма, — идући у овоме за примерима најбоље организованих пошта, какве су биле у Енглеској, Француској, Пруској и др.

Кедив Исмаил, увиђајући важност и велике користи од овог предлога египатске поштанске управе, одлучио је да укине њену повластицу и да је окупи за рачун државе, и то што је могуће пре. Египатска влада добила је ову концесију 2 јануара 1865 године.

Египатска поштанска управа била је у почетку спојена са Министарством јавних радова и ондашњи министар, Нубар паша, дао је 19 априла 1865 налог Мурзи-беју, првом генералном директору пошта, да изради прву серију поштанских марака. Овај је израду ових првих марака поверио литографији Егафен РеПаз у Ђенови.

Марке су биле израђене у каменотиску, а само вредност од ! пијастра у књиготиску, у разним бојама, са црним претиском у преводу: у средини „Египат“, а изнад њега у луку (читано с десне стране на леву) „Марка египатске поште“ — све на арапском језику; испод тога пак ознака вредности на турском. Употребљени папир сивкасте боје са водознаком — пирамиде са шестокраком звездом изнад ње; само је марка од ! пијастра била на белом папиру без водознака.

Марке су штампане на табацима од 200 комада марака. Било је 7 вредности: 5 пара сива, 10 пара смеђа, 20 пара плава, ! m. e. (пијастер египатски) јоргованаста, 2 п. е. жута, 5 п. е. црвенкаста и 10 п. е. плавошкриљаста. Слике у боји биле су шаре у арабескама.

ликом или

На сваком табаку, у њиховом оквиру, били су црни натписи: МТСЕ НЕАП РОSTE, EGIZIANE, десно и лево ЕКНАМСОВО Ти одговарајућа вредност, доле М1NISTERO DMI LAVORI PUBBLICI.

Ове прве марке биле су повучене из течаја ! септембра 1867 године,

Jb. M.

239