Филателиста

"спортски

Прву чисто спортску серију марака издала је грчка поштанска управа 1896 године, поводом обнављања и одржавања олим= пијских игара Новога века, одржаних исте године у Атини. То је данас доста ретка WH тражена серија. Као и многе друге тражене скупље марке, и оне су фалсификоване, од којих неке вредности, на жалост, и врло успеле, на шта упозоравамо сакупљаче (Ближе о томе види Веглег Вмејп. Zeitung бр. ! од 1944 г.).

Одлука да се обнове олимпијске игре донета је у Паризу 1894 г. на седници међународног конгреса за испитивање аматерризма, коме је присуствовало 8 европских земаља и САД. Саму идеју дао је претставпик Француске де Кубертен, који“ је истовремено предложио да се прва олимпијада одржи у Грчкој. Само благодарећи енергији и заузимању овог великог поборника спорта, преброђене су многе тешкоће и, прве недеље месеца априла 1896 године, свечано су отворене олимпијске игре, одржане на новом мермерном стадиону, у присуству 50.000 гледалаца. Поред помоћи државе и грађана, само познати грчки добротвор Ђорђе Авероф из Александрије поклонио је олимпијском комитету милион златних драхми. (Узгред напомињемо да, поред обновљеног стадиона, његово име носи и чувена грчка крстарица „Авероф“). Изглед стадиона види се на марци од ! драхме Цум. бр. 80 и на марџи од 8 драхми Цум. бр. 417. Да би се покрили трошкови, одлучено је да се апелује и на филателисте, па је издата ни прва серија марака са спорстким мотивима од 12 вредности, у номинали од непуних 20 драхми, што је онда претстављало позамашту суму (Цум. бр. 72—83).

После ове, у свему успеле олимпијаде, ређале су се оне сваке четврте године у другој земљи; нису одржане само оне, које су падале у време светеких ратова (шеста за време првог и ХП и ХШ за време другог (светског рата).

Општа је појава, да је све већа популарпост спорта обилно искоришћена од стра не поштанских управа појединих земаља тако да од марака, које приказују разне мотиве, оне са спортским, имају највише успеха и присталица. Из више разлога: оне су, махом, лепе и интересантне; затим, њих сакупљају не само филателисте, већ И спортисти, а њих има, у огромном броју, у свима земљама на кугли земаљској. Последица овога је чињеница да је већ данас тежак проблем сакупити све марке (са спортским мотивима. С друге стране, њих има толико, и из разних земаља, да се тешко набављају, било што. су ретке и скупе, или

што не постоје довољно развијене филателистичке „везе. Но поред свега свога, од свих марака са мотивима, „спортске“ ће "заузети, ако то већ и нису, прво место у многим филателистичким збиркама.

Колико је развијено сакупљање ових марака, најбољи је доказ да су се појавили и специјални каталози, у којима су обра-

ђене само спортске марке. До душе, појам.

„спортска марка“ и „спортски мотив“ веома је растегљив и различито схваћен, тако да су међу исте убројане многе серије, које, строго - узев, не би требало ту да су сврстане, као што су нпр. појединих авнонски летови, за које не можемо рећи да су обављени само из спорта, али који, ипак, садрже и неке њихове примесе, као: рекордне време пута, постигнути брзина итд.

Да поменемо нама познате, каталоге, као што је: Јулија Ландмана из Милана, који, н ако непотпун (у тренутку изласка ниједан каталог не може да буде потпун), садржи преко 1.200 репродукција спортских марака; затим“ шпански каталог Жозе Видала Торенса и француски од Ги Деполиjea. Постоје и специјалне монографије н студије спортских марака; тако су на шведском издате запажене публикације Оле Кронејса „Спорт на маркама“ (Штокхолм 1950) и Карла Олафа Еенхагена „Маемдепз 5рог! Егтагкеп“ (Штокхолм 1951). Ове године изашла је у Јапану интересантна студија Рики Јошиде о маркама издатим поводом Олимпијских игара. Најзад, ко прати инострану филателистичку штампу, приметиће да у последње време многи часописи све више доносе разне приказе, белешке ни чланке о спортским марама.

То живо и константно интересовање за ову врсту марака порасло је толико, да је ове године у Риму, у времену од 19—30 марта, бнла приређена и прва међународна изложба спортских поштанских марака. И3ложбу је организовао Италијански национални комитет (С. О. М. 1). У службеној групи учествовала су министарства пошта појединих земаља: Француске, Холандије, Турске, Израела нтд., затим Хеленско филателистичко друштво из Атине н Адмипистрација управе пошта републике Ханти. Остале шест групе биле су подељене, почев од генералних и специјалних збирки појединих земаља, обрађених по спортеким мотивима, до литературе, вињета, есеја, фалсификата итд. Изложбени жири био је састављен од познатих филателистичких стручњака: А. Бонакоза ни Инж. А. Днена (Итаmunja), О. Штел (Швајцарска), Џ. В. Кинг (Енглеска) ни Е. Сигер (Зап. Немачка).

240

аде