Филателиста

у е—=_

и“ Фр

јединаца gorpafje O златном И це-

тири Италијана и по један Финац, Холанђанин и Швајцарац. Затим су учесницима додељене Белике, средње и мале сребрне медаље (од. 100, 50 и 38 мм), које је добило 58 излагача. Интересантно је напоменути да је олимпијски комитет, од разних уметника, цртача и графичара, који су учествовали на конкурсу, добио преко 50 разних идејних скипа за изложбену марку, од којих су неке, no композицији и идеји, биле врло успеле, чак, чини нам се, и лепше и прикладније од усвојеног пртежа. Као што је познато, за ту изложбу италијанска поштанска управа издала је једну марку сд 25 лира, израђену и држав. заводу за израду новчаница у Риму, у више боја, са званичним

E. JI. BAJC

ка бр. !

| преплетених круг ова, символом олимпијски игара, тако да је, о обзиром на величину марке, цртеж доста утолан и не делује импресивно. Осим тога, по нашем мишљењу, и боје нису најеретније изабране, и складно се не допуњују.

Судећи по приказима у страним филате-

листичким часописима, ова прва међународ-

на изложба спортских марака била је врло лепо и укусно уређена. И по богатству изложеног материјала било је ту великих реткости: прве грчке олимпијске марке незупчане и у промењеним бојама, авионска марАустралије неупотребљела и на целим писмима (лет Р. Смајта из Лондона за Мелбурн од 12-Х1-10-Х1-1919) и др. та-

ко да, и ако прва ове врсте, није заостајала од многих реномираних филателистичких изложаба.

(6. (0)

Југословенска дописница употребљена у Милану

Мој пријатељ Б. има једну несрећу; врло тешко чује. Једнога дана чуо је од неког, да је у једном листу у Милану 06јављен чланак професора МазјеП-а о протези. за ухо, апарату помоћу кога се поправља слух. Обратио се мени да му по моглем да дође до података о овој протези.

Написали смо писмо познаницима, еслерантистима, у Шведској, где професор Мазећ живи, а у исто сам му време написао гисмо за дотични италијански лист и умо-

лили редакцију да нам да професорову адресу.

Из Шведске је дошао одговор да за сада још не могу ништа јавити, јер још нису

могли пронаћи професорову адресу.

Једног дана дође Б. из далека показујући ми карту: „Замислите, добио сам одговор! Преведите ми га!“ Даде ми карту, коју му преведох: „Драго нам је извсетити Вас, да ће проф. Насиел дати одговор у нашем листу за ваш упит.“ Држећи карту, мислим како су услужни људи; увиђају како је велики проблем човека који тешко чује и лепо одговарају. Овако размишљајући, окренем карту н — умало не падох!

Имао сам шта да видим! Дописна карта ФНР Југославија од 2 дин. са сликом друга Тита. Сви ви познајете ову карту; штампана је у плавој боји. — Поред отштампане слике Маршала Тита налепљена је и марка од 15

жиг с натписом „МЛБАМО КЕБК. СОБЕ" А на карти још уредни жигови приспећа суботичке поште,

Мало да не скочих од радости! Погледах пријатеља Б., па га упитах шта ли је тог Но он ме не разуме; јако тешко чује. Вичем му на ухо: „Шта је овог — Доброћудни човек одговари ми најнормалнијим тоном: „Послао сам Карту за одговор, па ми

на истој одговорили.“ Гледам га; он гледа мене и смешка се; гласно мисли: „Уљудни су људи. Дали су

леп одговор!“, а ја мислим у себи: „Јединствена реткост! Такве марке нема још једме!“ Али, узалуд бих му објашњавао. Он није филателиста, неће ме разумети.

Шта се, заправо, овде догодило2!

У уредништву листа симпатична дактилографкиња (не познајем. је, али је сада за нас, филателисте симпатична, макаква да је) олкуцала је одговор на карти, коју је интересовани питач послао, из навике да даје одговор на послате карте за одговор,

Директор не гледа предњу страну карте, него потписује пошту. Поштанске карте у

за-

целом освету су сличне. Пошта је велика; има је много за потписивање. Директор се радује да пошту што пре потпише, па и не

гледа на карту. ! Да би пошта била што брже отпремљена, експедитор је носи на железничку станицу

динара из издања за прославу 60-годишњице _ и тамо је предаје. На станичној пошти је Титовог рођендана, Преко марака машински увек ужасно много послова. Службеник пасата. |

241