Филателиста

_____ једне дописне карте, отпремље:

С. ОСТОЈИЋ

ај

ште Куманово 5. Х. 1951 године. ал

ЈУ листи“ бр. 12/1951, на стр. 429. Поред нормалног пропагандног претиска у левом простору за потребе пошиљаоца налази се још · један исти такав претисак, као његов пан-

— дан, са десне стране. Обадва су у истој ви-

сини, само је овај други у обрнутом положају према првом, одозго наниже, од средине вредн. ознаке, преко прве 3 адресне линије, ,до на домак четврте адресне линије за ознаку места опредељења.

БР. НОВАКОВИЋ

Сто година Олденбуршких марака

Прве марке некадашњег Великог војводства Олденбург изашле су 1852 године, дакле пре равно сто година. Цртеж код пр_вог издања преставља државни грб, украшен тракама, на којима се налази натпис земље и вредности у талирима (1 талир = 72 грота = 5 шварена). Испрва, било је 4 вредности '/з среб. грота, 1/30, 1/15 и 1/10 талира. Године 1859 извршена је новчана реформа, тако да је талир био подељен на 30 гроша, а овај на 12 шварена. Ради тога издато је ново издање поштанских марака, такође од 4 вредности 1/3, 1, 2 и 3 гроша. Код Цумштајновог и Иверовог каталога означено је да су ове марке изашле 1858 године, док је код Михела као дан изласка означечен 10. УП. 1859, што је вероватно тачно, јер је до сада пронађено писмо са најранијим датумом од 15. УП. 1859 г.

И код овог издања цртеж преставља државни грб, али је исти боље компонован, па су и марке много лепше, Обично су, али то није увек |случај код свију земаља, марке бр. 1 најређе и, самим тим, и најскупље. До сада се сматрало да је најређа немачка марка она од 3 пф. црвене боје, издата у некадањој краљевини Саксонској 1850 године. МЕ јули по последњим истраживањима немачких _ филателистичких стручњака, заснованим на службеним подацима олденбуршке владе, мораће се извршити ревизија питања најређе немачке марке, јер изгледа да је Олденбург бр. 5 из 1859 г., од -1/3 гроша, црне боје, штампана на зеленом папиру, доиста најређа немачка марка. Саксонска марка од 3 пфенига сада котира по Цумштајну 2.400, односно 1.900 франака за поништен примерак. По каталогу „Липена“ 9.000, односно 7.500 "марака, по Иверу 150.000, односно 125.000' франака, а по Михелу 5.600 одн. 3.800 марака. Међутим горе

описана олденбуршка марка од 1/3 гроша котира по Цумштајну 900 одн. 1.000 фр.; по каталогу „Липена“ 3.750 марака за поништен и непоништен комад, по Иверу 60.000, одн. 65.000 фр. а по Михелу 1.500, одн. 1.600 марака. На

У једном од последњих бројева немачког филател. часописа „Sammler-Bxpress" Дора Д. пише да је олденбуршка марка од 1/3 гроша, изд. у 1859 г., по званичним подацима, отштампана у свега 80.000 примерака, а не у 100, одн. 125.000, како се до сада мислило. Међутим, прва саксонска марка птампана је у 500.000 примерака, од којих је 463.078 продато на поштама, а остатак од 36.922 комада спаљен. До душе, не знамо колико је од поменуте олденбуршке марке било утрошено на поштама, али с обзиром на околност да су оне биле у употреби пуне три године и да су штампане само у 80.000 примерака, дакле много мање од прве саксонске марке, није искључена могућност да је цела наклада била распродата, или, ако то није био случај, свакако да после њиховог повлачења из оптицаја, није могла преостати нека већа количина. Велика реткост ових марака — и саксонских и олденбуршких — била је условљена чињеницом да су оне употребљаване за наплату поштарине код штампаних ствари: за новине, књиге, музикалије и др. Као и код првих српских марака за новине од 1866 г., и у Олденбургу, и у Саксонској био је обичај да се марке лепе делом на омоту са адресом, делом на новинама, или другим штампаним стварима, тако да је прималац, често пута и против своје воље, морао приликом отварања пакета или омота да поцепа или уништи марке. Отуда су поништени примерци, нарочито вредност од 1/3 гроша

270

Реч је о пригодној карти за Недељу по-_