Филателиста

Haj IL HODpM: apaka, a што зависи од тога о каквим се грешкама ради. — По степену реткости неоспорно да би требало те цене па буду још веће, али овде с дру-

ке откупе за своје 3 тим ценама од цена нормалних марака овог

бирке по осетљиво ви

издања.

" Наши велики људи на маркама

КУ

· Карађорђе Петровић

Трећег септембра ове године навршило се 200 година од рођења вожда српског народа у борби против његових угњетача и за његово ослобођење из турског ропства.

Овај велики српски херој изишао је из народа, — из села, — из сиротиње. ИМ ако проводећи мучан живот у турском ропству, није се од њега створио роб погнуте главе, већ му је отварао очи да види и даље око себе, да види и невоље своје околине, свог намученог народа. Тежак живот му је био више учитељ него тлачитељ. Муке су га челичиле. Он је, прогањан, бежао са свога огњишта и у гору и у туђи свет; али баш у таквом животу спремао се за велика дела, прикупљао знање и јачао веру у снагу своју и свог народа. МИ, кад је кушнуо час за отпочињање борбе за слободу, он се ставља у прве редове народних бораца за слободу. Народ, ценећи његов углед, његову неограничену љубав и пожртвовање за слободу и с обзиром на показане способности у ранијим борбама, истиче га за свога вођу. У најтежим тренуцима, кад је народу било „бити ил не бити“, кад је „крвца из земље проврела“, повео је Карађорђе голоруки народ против силних завојевача.

Да бисмо обележили овај дан и, нарочито, да бисмо се сетили великих дела ерлског народа и Карађорђа у Првом устанку против Турака, даћемо један кратак приказ живота и рада Карађорђа Петровића (по подацима из Енциклопедије Ст. Станојевића).

Карађорђева породица пореклом је из Васојевића, а прешла је у Шумадију, вероватно, после ратова 1737—1739 године. Карађорђе се родио 3 септембра 1752 године у селу Вишевцу. Презиме му је по оцу Петру. Мајка му је Марица Живковић из села Меаслошева у Шумадији. Име Карађорђе до-

_био је доцније, по тамној боји свога лица (турски „кара“ значи црн).

У младости се Карађорђе бавио сточарством. Бранећи један чопор својих свиња од ћуди неког бесног Турчина, прек по нарави, извршио је убиство, и после тога се одметнуо у хајдуке. 1786 године, пред рат Катарине Ш и Јосипа П против Турске, прешао је Карађорђе са свом породицом у Срем. Ту је наскоро ступио у један одред добровољаца (Етекогре), али је, због оштре дисциплине, побегао из војске и вратио св у

Србију. да тамо четује. За време рата 1788 — 1789 истакао се Карађорђе храброшћу чети капетана Радича Петровића. 1791—1803 живео је као миран грађанин, бавећи се сточарском трговином, али је суделовао у борбама против Пазван-Оглу-а и јаничара у Видину, као буљубаша у народној војсци, коју је водио београдски везир Мустафа-паша. Кад су се јаничари вратили у Београд, 180! тодине, убили Мустафа-пашу и. почели силан притисак на народ, растерали царске чиновнике и довели на власт своје људе, кабадахије; по селима саградили ханове и у њима поставили субаше са сејменима; настали су незапамћени зулуми и пљачкање народа, — у Србији је почела јака реакција лротив њих. Велики део људи отишао, је у хајдуке, виђени људи стали су да се туже писмено и-усмено, а неки су почели да се договарају о устанку ширих размера: Међу овима био је и Карађорђе.

(Обавештени о покрету раје, ухвативши једно сумњиво писмо, вође јаничара, дахије, одлучили су да покрет угуше пре него што се распламти и то тако, да поубијају

главне људе у земљи, да народ остане обев-_

глављен и без вођа. У другој половини јануара 1804 почела је сеча кнезова у Србији. Карађорђе је срећно измакао. Сеча је изазвала силно огорчење у народу, који се дигао на оружје, да се брани и свети; „сваки своје да окаје старе“. На народном збору у Орашцу, 2 фебруара 1804, било је одлучено, да се почне борба с Турцима, и Карађорђе је изабран за вођу устанка.

Карактеристично је његово понашање и његове речи о себи при избору за вожда. У први мах Карађорђе није желео да се прими за вођу устанка. На питање зашто, одговори: „Нећу зато, што ви нисте научили војевати, па ћете се после неколико дана предати Турцима“. Сви на збору 'повикаше: „Пећемо! Нећемо! Ти пред нама, а ми за тобом и у ватру и у воду.“ — „Опет се, браћо, не могу примити. Ја сам љут и прек, па ко не послуша или пође у страну, ја ћу оног да убијем, а кога ухватим у најмањој издаји, онога ћу да обесим и на страшне. муке да ударим. Тада ћете ви мене омрзнути“. Тада народ повика: „Нећемо! Такав нам старешина и треба!“

261