Филателиста

Слике Карађорђеве појавиле су се на маркама Србије од 1904 године, пригодног јубиларног издања о стогодишњици Првог српског устанка против Турака.

У тој серији ниже вредности, у парама, имају у кружном медаљону двојни лик Карађорђа и његовог унука краља Петра;

код динарских вредности у томе медаљону

је алегориска слика са Карађорђем са уз-

Ба

A. II.

| децембра.

НА у избеглиштву Лондону

са сликама великих Југословена, па је на

највећој вредности у тој серији, од 10 ди-

нара, слика Карађорђева. Ова иста слика. види се и на посебно издатом блоку са сликама свих тих марака. :

· 1950 године, на филателистичкој изложби у Загребу Државно трг. предузеће „Ју-

гофилателија“ продавала је ову серију ма-.

рака са претиском „1945“, — ма да оне нису биле званично издање.

Не „Најстарија поштанска марка на свету“, већ налепница

У „Борби“ од 7. ХИП. 1952 у филателистичкој рубрици објављена је вест о шпиталској поштанској марци под насловом „Недавно је пронађена најстарија поштанска марка на свету. Непознати писац пише: „Највећу сензацију међу скупљачима поштанских марака изазвала је вест да је у малом аустриском месту Шпиталу пронађена досад најстарија поштанска марка на свету. Наиме, све до недавно се сматрало да је најстарија марка на свету енглеска марка од једног пенија, црна са ликом краљице Викторије, која је издата маја месепа 1840 године.“

Свакако да ту рубрику води неки филателиста, па-нас изненађује да он ту налепницу назива марком. Ми немамо јако развијену филателистичку литературу, па зато може свако да је лако прати и у једином стручном листу који излази у Београду, „Филателисти“, могао је наћи и наше мишљење и мишљење страних стручних и дневних листова, који се сви слажу у томе да то није поштанска марка.

Већ на први глас и опис ове „марке“ у аустриским и немачким листовима нама је изгледало сумњиво, или боље немогућно, да то може да буде права поштанска марка; зато смо за нашу прву нотицу о њој у на шем листу у броју 7 у одељку „Кроз филателистички свет“ и ставили натпис под знацима навода, а у броју 8 један од најбољих јулословенских стручњака и познавалаца филателије, Д. Новак написао је чланак о тој „марци“ под насловом „Марка из Шпитала из 1839 године прва марка на свијетуг“ Он је одмах навео и мишљење конференције „да марка из Шпитала није марка државне поштанске управе...“ и утврдио да „из закључака конференције (Савеза штајерсоких филателистичких друштава из Граца) слиједи, да шпиталска марка није

уопће марка, већ је приватна наљепница поштара“, а даље још каже: „Како данас ствари стоје, не може се говорити о првој марци на свијету...“

Новак је још ставио потпуно оправдане замерке раду конференције, међу којима је најважнија „што није проведена прије или на самој конференцији стручна микроанализа писма и наљепнице“.

Није утврђен ни разлог лепљењу те налепнице, а у другом нађеном писму из истог извора и времена налази се још и напомена која се односи на ту марку „Р.5. Die 1 Kreutzer Hebemarke bewahrt sich nicht.”

За то писмо подигла се од почетка, од његовог проналаска, једна неукусна и провидна реклама, са пуно прича, које имају

врло мало вредности самог писма и „марке“. Док се не утврди тачно, до краја исправност писма, налепнице и жига, неће се моћи ни одредити њихова права вредност. 263

је обележила 25-годишњипу Југославије једним пригодним издањем марака