Филателиста

NRGRRDE U FRRENCUSHOJ FILRTELISTIČKOJ UMETNOSTI -

Žiri za određivanje nagrada za francusku filatelističku umetnost, sastavljen iz 18 članova, izabrao je najbolje marke Francuske i Francuske unije, koje su bile puštene u tečaj između 1 oktobra 1951 i 20 oktobra 1952 g. Najveću, prvu nagradu dobio je Raui Soerres

- za marku od 15 F. Francuske Ekvatorijalne

Pirikoe, na kojoj je slika Monsenjera Лиpouard-a, velikog misionara i katedrale Sv. ћАпе и varoši Brazza. Zatim su se ređali: Pheulpin za marku za“ vazd. poštu Madagaskara od 500 F.; Leomagny-Barlangue za irancusku marku sa slikom RPirthura Rimbaud; Gandon za marku sa slikom zamka de Chambord; Gandon za marku sa slikom zamka Clos de Vaugeot; Barlangue za marku sa slikom Vaucouleurs-a; Picl za marku s porircetom Nicolo ,Ricard-a.

INTERESOVANJE ENGLESKE KRALJICE ТА МАККЕ ЗА МЈЕМОМ SLIKOM

Francuski lilatelistički časopis »L'Oiliciel

de la Philateliee u svom poslednjem broju za

uslovno potrebna za poštu, vidi se da joe ртеtisak bio izvršen samo za skupljače maraka. Da bi se za skupljače pripremile još druge dve vrednosti, bile su ove, prema jednom zvaničnom saopštenju, ponova gumirane, jer је njihova originalna guma bila, tobož, manjkava. Ponovo upotrebljena guma bila je znatno tamnija. Čudnovato je da marka s pre= tiskom, i гКко je bila sa istom »manjkavom« gumom, nije bila ponovo gumirana! Ponovno

· gumiranje ne može se smatrati drukčije, ne-

1952 godinu doneo je sliku, na kojoj se vidi ·

kraljica Jelisaveta, kako razgleda prve listove maraka sa njenom slikom kod Harisona i Sinova u Londonu, gde se izrađuju ove marke.

IZLOŽBE. »CRVENI KRST I POŠTRB« U MECU

Prilikom puštanja u tečaj dveju poštanskih maraka sa doplatkom u korist Crv. Krsta u Francuskoj organizovana je u Mecu izložba, na kojoj su bila izložena dokumonta iz Francuske, Rustrije i Nemačke, izlagana na ranijim izložbama »Crv. Krsla i pošta«, a i mnoge čuvene zbirke s motivima Crvenog Hrsta. Na ovoj izložbi, održanoj 13 ı 14 docembra 1952, bila je otvorena posebna pošta, na kojoj su prodavane, na toj izložbi prvi put puštene marke Crv. Rrsta od I2+3 F. i 15 + 5 F. sa slikama reljefa sa Dijaninog ba_ sena u Versalju iz XVII veka. Za tu priliku bile su izdane i umotnički izrađene koverte sa slikom versaljskog zamka. Korespondencija je bila žigosana crvenim prigodnim žigom.

IZLOŽBR ZBIRKI PO MOTIVIMA U BERNU

·Od 20 do 24 maja 1953 održaće se u Bernu kongres Međunarodnog saveza skupljača maraka sa motivima. Ovom prilikom organizovaće švajcarski skupljači maraka po motivima u saradnji sa bernskim skupljačima izložbu motivskih zbiraka iz celog sveta.

LIHTENŠTAJNSKE MAHINRCIJE

·Marke s pretiskom 1,20 Е. па 40 гарела, puštena u tečaj 25. IX. 1952, bila je rasprodata za jedan dan, posle čega lihtenštajnska pošta Op ostade bez ijedne marke od 120 rapena. Pošto ova vrednost pak nije bila boz«

go Isto kao i nepotrobni pretisak, — kao špe= kulisanje lihtenštajnske pošte sa džepovima filatelista! (Iz »O. V.«).

STVARANJE FILATELISTIČKE KNJIŽNICE U BERNU

Po primoru filatelističke knjižnice u Minhenu hoće i u Bernu u Švajcarskoj da stvore jednu javnu filatelističku knjižicu. Na tome poslu su se udružile Direkcije PTT u Bermu i Švajcarski savez filatelista. Osnovu ove knjižnice sačinjavaće knjige i listovi, koje je prodala Centralna knjižnica u Cirihu Direkciji PTT. Sada već imaju oko 7000 knjiga.

Zar se i kod nas ne bi moglo poći za tim primerom? Knjižnica predratnog Jugoslovenskog ilatelističkog saveza nalazi se u Muzeju PTT. Njomoe se skoro niko ne služi. Savez filatelista Jugoslavije trebalo bi da pokrene pitanje vraćanja ove knjižnice njemu, pa da on stvori javnu knjižnicu i čitaonicu, koja bi korisno poslužila svima pravim filatelistima i dala potstreka mnogima od njih da poklone više pažnje stručnom usavršavanju u filateliji i ulože više volje na izradi siručnih ilastelističkih dela, naročito članaka za časopise kao, jedine naše putovodđe i propagatora za sivaranje novoga kora stručnih Нlatelista. POŠTR I TURIZAM U ŠVAJCARSKOJ

Iz ovog članka se vidi pomoć koju pošta ukazuje švajcarskom furizmu, važnoj grani nacionane ekonomije. Za filateliste ova se po= moć pokazuje u obliku maraka, poštanskih celina, specijalnih poštanskih žigova. Šio se maraka tiče, one iz sedašnje serije »Đaysages et Techniciens«, a zatim i one iz skorašnje seпје »Рго рала« upoznaju nas sa nekim od najlepših predela Švajcarske. Ilustrovane dopisnice provode kupca kroz celu zemlju. Ova propaganda u korist turizma potpomognuta je i to mnogo, svakodnevnom upolrebom specijalnih ilustrovanih žigova. Na taj način dobio se niz žigova posvećenih glavnim gradovima Švajcarske. Takvih žigova izdalo je u poslednje vreme oko tridesetak, i specijslni skupljač je još u mogućnosti da kompletira tu kolekciju. Dragocenu pomoć u tome može mu pružili »La liste des empreintes de machines 4 timbrer«, poriodični časopis, koji izdaje Poštanska uprava.

Postoji i jedan drugi razlog, koji rukovodi poštu da pomaže tu granu nacionalne ekonomije, a to je — prihod. Zakon o pravu