Филателиста
|
Инж, М. ВЕРНЕР
»
Филателија и филателисти
Из повремених публикација о бројном стању чланства СФЈ могли смо добити утисак да је број чланова у осетном опадању.
Намеће се питање какви су узроци томе опадању»
Није- лако дати одговор на то питање, али бих ипак желео да главне узрочнике прикажем стварно, онако како их ја посматрам. Филателија је за људско друштво веома корисна поучна забава. У редовима филателиста наилазимо на најразличитију структу-
а ру чланства, без обзира на њихов друштве-
но-социјални положај, — од мануелних радника до научењака, — који, у колико су истински филателисти, сви теже ка истом циљу, да што темељитије и лепше сређују своје збирке, а да при томе унесу максимум личних осећања естетике и својих идеја. О поучном значају филателије овом приликом не желим говорити, јер је о њему било говора у више веома добрих чланака.
Ако је филателија тако корисна и забавна, зашто се онда јавља опадање интересовања према њој у последњим месецима2! На ово је врло једноставан одговор: — Зато, што су редове филателиста напустили и напуштају они, који су сматрали филателију извором зараде, који су сматрали, да је филателија уносан посао, те да ће помоћу филателије доћи до могућности да уз малу инвестицију стекну осетљив профит! Да је то тачно, имао сам прилике да се уверим, кад су ме неки од нових чланова питали, да ли је тачно да су филателисти у 1951 години добили десет пута већу вредност у маркама (по тржним ценама) од уплаћене номиналне вредности марака Код таквих питања одмах сам могао бити начисто с тим, какви су то филателисти, који посматрају марке као вредносни папир са великом рентом! >
Наравно баш из кругова ових назови фи- -
лателиста потиче и највећи број приговора на рад подружнице, као и на рад Савеза, а баш су они најмање позвани да дају критику, јер их не бисмо могли другачије назвати него шпекулантима, којима је филателија средство за зараду; а кад су видели да те зараде нема, једноставно су престали да похађају друштвене састанке, престали да плаћају чланарину, те, логично, да су и брисани из чланства. Због оваквих чланова и дошло је до опадања бројног стања чланства у односу на прошлу годину. Да је то тачно, можемо се уверити, aKO погледамо кад су се брисани чланови уписали, па ћемо скоро код сваког моћи установити да су се уписали недавно, т. ј. да нису били чланови дуже од годину дана.
Постоје свакако и други моменти, од којих се од стране чланства највише спо-
мињу висока чланарина и доста учестале емисије наших марака уз високу номиналу.
За оправдање првог, т. ј. да је чланарина висока, морамо одмах приметити да ћемо, упоредивши са тиме, шта филателиста добива за ту чланарину, видети да она и није висока. Из чланарине се покривају не само најнужније потребе подружнице (кирија, осветлење, поштарина итд.), већ и режија Савеза, а осим тога добија се и стручни орган Савеза — часопис, без кога је уопште тешко замислити друштвени живот и рад једне организације од неколико хиљада чланова. Часопис је неопходан информативни билтен, из кога филателисти треба да се упознају са свим догађајима у вези са филателијом и то не само у самој земљи, већ и на целој земаљској кугли. — Морам напоменути да су општи приговори на квалитет наших стручних листова неумесни, што с 06зиром на садржину не може да задовољи сваког члана, јер је баш код филателиста подручје рада појединаца веома различито, те је доста редак случај да се нађу у већем броју такви филателисти, који се занимају за извесна иста подручја. Баш због тога није лако одабрати теме, које занимају највећи број чланства. — Грешка чланова лежи и у томе, што они не указују на то (или директно или преко подружница) шта би их занимало, а шта би требало да се изостави као мање интересантно за шири публицитет. Да се стављају такви приговори, верујем да би листови ускоро могли бити пуно интересантнији и садржајнији! Зашто не би извесне управе подружнице анкетирале своје чланове и затражиле да се изјасне за теме које их занимајуг Зашто падаљу неодређене критике, а кад се упитају да ставе конкретне приговоре, — ти приговори редовно изостају 2!
Емисије марака са високим номиналама исто тако негативно утичу на развој фила-
телије, — због чега и како, мислим; није потребно објашњавати. Можемо видети доста примера у иностраној филателији, где
су филателисти напустили извесна подручја баш због несолидне емисионе политике њихових пошта (Шпанија, Португалија, Турска, СССР. Румунија, Италија итд... Мислим да је битно, да би код емисије марака управе пошта требало да воде више рачуна о томе, да је марка једна од најважнијих и најбољих срелстава за пропаганду и начин да се упознају сви народи на кугли земаљској са културним развојем, историјом и друштвеним уређењем оне земље, која је емитује, али само у том случају, ако поштанска марка, као таква, и обави свој одређени циљ, а то је да не служи као средство за трговину, већ за франкатуру, и то масовну франкатуру свих поштанских пошиљака, а пр-