Филателиста

Е У настојању, да прикаже репаратуру марака у извјесним случајевима оправданом, Цолић прави компарацију с репарирањем ликовних и осталих умјетнина. Је" има много старих умјетника, које се Ба, 0 рају или репарирају, да се сачувају _ _ пропасти. Ради се о великим културним-зредностима, које се не поправљају зато, да се продају уз затајивање поправака. Има и много ријетких класичних марака, које су оштећене и филателисте желе, да се оне очувају. Тешто је, додуше, примити компарацију поправке неке средње вековне фреске, кипа или слике с поправком једне марке, коликогод филателисте држе у претјераној оданости објекте свог скупљања за најважније ствари на свијету. Ако желимо бити озбиљни и задржати објективни критеријум у просуђивању вриједности, боље је да се клонимо таквих компарација. А то тим Више, што постоји могућност, да се на оштећеним маркама. изврше свемогуће поправке, које ипак неће имати карактер преварног фалсификата. Репаратер треба да стави на налеђу марке знак, да је она репарирана и проблем је решен! Одавно су неке велике филателистичке организације у иноземству утврдиле ин посебне знакове за поједине врсте репаратуре. Било је некад репаратера, који су нудили своје услуге у огласима у филателистичким часописима. Ствар је била у реду и нико није говорио О „прљавом послу“, јер су ти репаратери означавали репариране марке прописно. То су били „обртници“ или „мали умјетници“. Но шта се догађало, а што се догађа и даHac? Уз неколицину коректних репаратерских обртника родиле су се стотине „обртника“ у тајности и не стављајући на марке никакве ознаке. А зашто Просто- зато, јер таква процедура није одговарала ни репаРатерима, ни власницима марака у претежном делу случајева. С означеном марком не могу се вршити ни подвале ни преваре! Има Цолић право, кад тврди, да су честити тртовци при продаји репарираних марака упозоравали редовно купце на ту чињеницу и

_ према томе одређивали и пене, Али je He-

„

оспорна чињеница, да је број таквих трговаца засјенило мноштво некоректних и несавјесних, легалних и илегалних трговаца. Ето, недавно је у Монте Карлу поновно основан међународни савез организације трговаца, на коме је било много говора о потреби уношења етике и морала у струку. Још нешто; Код нас се у малом проценту репарирају ријетке класичне марке, јер их мало има у посједу наших скупљача. Репарирају се обично новије боље марке, чија вриједност подноси трошкове репаратуре, а које су иначе на тржишту „курентна роба“. 7

Сада прелазим на питање одговорности, Нису за постојање „прљавог посла“ ни криви ни одговорни само трговци и репаратери. У много случајева дају на репаратуру марке сами филатеслисти, нарочито они, који се баве продајом и спекулацијом или они који су присиљени да се ријеше марака. Колико њих тражи, да репаратер стави знак на налеђу маркег Колико њих упозорава при продаји на чињеницу да је марка penapHpaHa? Није право, да сву кривњу бацамо на репаратере и трговце, кад смо и сами подједнако криви. Ако желимо борбу против репаратера и фалсификатора, морамо прво да пометемо пред својим вратима. У „прљавом послу“ једнако су криви и репаратер и наручилац посла. Чак бих рекао, да је често кривица наручиоца већа. Он даје марку на поправку зато, да добије интактну гуму или зупце с намјером, да је поправљену подвали другоме као марку без приговора. Репаратер често и“ не зна, шта ће наручилац учинити с марком и да ли је успела подвала или није. Зато наглашавам, да је Цолић добро учинио, што је потакао питање одговорности, иако се не слажем с његовом одбраном репараторства. То је једна од тешких болести у филателији, која се не лечи само псовањем и жигосањем репаратера исто тако, као што се не лечи истицањем учествовања филателиста у том злу. Сви ми морамо из дискусије БрусЦолић повући потребне конзеквенције, ако желимо озбиљно лечити то зло.

Издања марака у 1952 години

Према „I” Officiel de la Philatćlie“ gg- 4) Африка 341 ком. дато је марака у свету у прошлих пет го- 5) Ба 581 ком. дина: 6) стралија 75 ком.

У 1948 години _ 2973 комада РА | ya

„ 1949. 2723 Свега 2236 ком.

» 1391 » 200 » По врстама марака издато je у 1952 години:

“1959 » 2236 Редовних франко-марака 618 ком,

» » „Пригодних марака 909 ком.

. У прошлој години је издато по континен- МИ ош 105 a HMa: OON NI а Порто-марака 107 ком. 2) Европа 823 ком. DPC O OPA LV KOM | Азија 463 ком, Свега: 2236 ком. ===