Филателиста

|. у,

ar OR не

Последњи познати случај је онај O једнем џентлмену, који „се дао пренети поштом“ да би „истиснуо“ британску армију.

Ево како је ствар текла! Овај џентлмен је

дошао да се прошета по Гернси-у 1940 године. Кад је пожурио да се врати кући, приметио је, на своје велико незадавољство, да су сва места у једином чамцу, који тек што није кренуо, заузели војници, који су уживали апсолутну предност над осталим путницима. Овај човек. је, срећом, познавао овај необични поштански пропис и знао za у таквом случају пошта т.ј. особа има првенство и над војним лицима, Он се, дакле, „франкирао“ и поштански службеници су били приморани да га превезу.

Што се тиче првог случаја, који се помиње, била је то нека жена, која је једну бебу послала поштом. Ово није прошло без примедби и негодовања поштанских службеника, али су морали признати да прописи безусловно _ дозвољавају пренос, односно слање живих особа. — Помињу се и случајеви неких ученика, који су се „предали“ на пошти да би се вратили, по свршетку школске године, у своја родна места.

_ Једном је мак неки политички агитатор послао себе као пакет на адресу Невила

Ђ. ГРУБОРОВИЋ =

"иу и ај и

Чемберлена, ондашњег министра претседника. Државник је био непријатно изненађен, али се извукао из незгодне ситуације применом једне друге одредбе прописа; наиме, одбио је да прими овај „људски“ пакет, из-

јављујући да га ништа не приморава да при-

ми пошиљку, коју му пошта доставља.

Један сличан деликатан проблем десио се, кад је неки емигрант тражио да га пошаљу у Канаду пакетском поштом, пошто је њетово сопствено „франкирање“ у поштанским маркама било јевтиније од паробродске карте. Поштанске власти су се извукле из ове страшне незгоде доказујући да ова служба нема међународни карактер!

Сада је, међутим, питање регулисано! Прописи су тако промењени, да је сада забрањено слање живих људских бића.

Г. Д. Гаманс, помоћник Генералног директора пошта, објављујући у Парламенту да је морао, на своју велику жалост, да у“ кине ову службу, додао је, да се ипак још увек може поштом послати, на пример, кра-

ва, — иако је то врло скупо!“ Из „Веуце дез РТТ де Егапсе“ Превела

Љ. Михајловић ~

Да ли филателија заслужује озбиљну пажњу

Сматрам да је потпуно упутно да ставим ево питање и да га детаљније обрадим имајући у виду неоправдано, несхватљиво и понекад потсмешљиво становиште, што га понеки људи, из недовољног познавања филателије, заузимају према њој и према филателистима. Да је такво становиште неумесно, најбоље ће се показати, ако порелимо ово наше занимање са другим; тек таквим поређењем моћи ће се увидети сва небправданост оваког гледања на филателију. Узмимо извесне манифестације људсег живота, које су видније и чешће, а којима се одушевљавају хиљаде, па и стотине хиљада, а могли бисмо рећи и милиони љуки, налазећи у њима пуно садржине, изворе емоције и задовољства, своју душевну храну, па посматрајмо и анализирајмо те манифестације, па ћемо доћи до закључака о великој вредности филателије у људском друштву, па чак и о њеној већој вредности нето. ли код неке од тих манифестација,

Ногомет је, например, једна од најраспрострањенијих манифестација, за којом лудују милиони људи — играча и гледалаца. шта један хладан, објективан, непристрасан # озбиљан посматрач види код ногомета» Извесан број људи по лепој зеленој трави, у простору ограниченом белим цртама, тера лопту до изнемоглости, рушећи пред собом

немилосрдно свог противника. Хиљаде гледалаца, као да су под утицајем сугестије или хипнозе, без предаха, са најсконцентрисанијом пажњом посматра то играње логтом; сада се одушевљавају до бесвести, а онда опет добацују примедбе играчима, вичу на сав глас, често пута падају у екстазу, бацају капе у зрак и носе на раменима играче, — као победничке триумфаторе.

Шах по својој озбиљности, дубини, сређености и хладноћи, најближи је филатели= ји, али ником још није пало на памет да тој игри даје знамење маколике неозби ности, пи ако се површном посматрању може чинити врло неозбиљном чињеницом да два човека могу мирно, сабрано и озбиљно се- · дети сатима и сатима пред шареном таблом са фигурицама и помицати фигурице овамо онамо по тој табли.

А кад човек гледа, како се одрасли љули са некаквим плетеним лопатицама међусобио набацују и настоје да им лоптица што дуже остане у зраку, батања са те плетено лопатице од једног другом, са жарком жељом сваког играча да лопта не остане на његовом терену неодбачена, зар би се упуштао У то да доказује да је тенис неозбиљан и да прави о тенису примедбе, које би тај дивни и идеални спорт чиниле смешHHM? 100