Филателиста

Албанијв на Крф. Ту, на том мирном острву у Јонском мору, нашли су се преостаци српске војске, избеглице и српска влада.

У децембру 1915 године Србија је била потпуно преплављена аустро-немачким и бугарским трупама.

Поште у Србији дефинтивно су престајале с радом према наступању непријатељоких снага и повлачењем орпске војске, почевши од 8 октобра, кад је била евакуисана српска престоница, па до децембра 1915 године.

У почетку повлачења, кад се још имало

наде да се фронт негде стабилизује, да се

избегне опкољавање, спроводило се евакуисање у каквом-таквом реду, па је, између осталога, вођено рачуна и о евакуисању пошта са поштанским материјалом; али, кад

се слом српске војске сваким даном почео

све јаче да убрзава, није се више ни на што

"друго мислило него само (на спасавање

људи. Одбацивано је, сакривано и уништавано све што није могло да послужи за одржавање живота људи.

Као што смо видели, евакуација Србије је извршена ·с3за релативно кратко време. При томе су поште напуштане на брзу руку и није се могло ни помишљати на спасавање гломавнијег поштанског материјала. Жигови су или скривени или, врло ретко, понесени, као-и мање количине марака; све остало је или уништавано или остављано на милост и немилост непријатељу. Тако су, с пропашћу Србије, пропале и њене поште. Чак ни војне поште нису функционисале, а није ни било за то стварне потребе. У почетку 1916

године српски поштански живот био је.

потпуно утрнуо.

При проласку кроз Албанију тешко је коме падала на памет нека кореспонденција, а није било ни могућности за пренос поште. У Албанији није ни било каквих озбиљних пошта, којима би се могло користити; албанске поште, после одласка кнеза Вида из Албаније, нису имале никакве везе с иностранством, а италијанска пошта у Скадру није могла никоме ништа помоћи, очекујући сваког дана да се и сама ева-

куише под притиском армије генерала Ке-.

веша.

Кад се дошло на Крф, најпре се морало мислити на спасавање живота избеглих, изнурених и оболелих људи; Поште су биле у другом реду. Ако је ко зажелео да потражи везу преко поште са загтубљеном децом, браћом, родитељима по Европи или са онима остављеним у Србији, могао је то покушати или преко етапних француских и енглеских пошта. Међусобна пак преписка између разних српских логора и успостављених служба на Крфу преношена је помоћу курира, Француска и енглеска пошта вршиле су пренос службене поште и преписке српских ратника за Француску и Енглеску бесплатно, За Грчку коришћене су грчке поштв.

Највећа је пак потреба била орпеких #8беглица да дођу у везу са милим и драгим, остављеним у Србији, а за то је требало савладати непрелазне баријере, које су окупатори били поставили; они, у почетку, нису допуштали ни најмањи контакт између слободног орпског народа у прогонству и онога осталог под њиховим јармом. Једини пут је био писати преко неутралних земаља, али без икаква трага где се налази адресант.

Из овога што је напред изложено може се закључити да у прво време не само да није било могућно, него да није било ни стварне потребе за оснивањем српских пошта, а нарочито кад се узме у обзир лако коришћење било цивилном грчком поштом или војним поштама савезника.

Тек по преласку српске владе на Крф, у почетку 1916 године, била је тамо, при министарству, успостављена поштанска 'станица, која је, како наводи Дероко у свом делу „Историја поштанских марака Србије“, у прво време вршила само званичну поштанску службу са Солуном и осталим местима на солунском фронту, где је било српске војске. За те званичне поштанске пошиљке нису ни биле потребне марке.

Али је преписка српских ратника и избеглица (растурених по целој Европи, а нарочито по француској) из дана у дан постајала све обимнија, а нарочито је била јако нарасла, кад су се централне силе сагласила да допусте најелементарнију преписку са поробљеним српским народом. Нема се података о времену овог допуштања и да

ли је за то било неког званичног документа или је, на честе покушаје (с једне и друге стране, или, можда и на интервенцију неутралних држава и личности, прећутно одобрено. Тек је та преписка српских ратника и избеглица с отаџбином и обратно отпочела при крају лета 1916 године, и то у главном преко Швајцарске, преко разних посредника — швајцарских грађана и преко Срба избеглица тамо настањених. При крају 1916 године српско министарство грађевина на Крфу закључило је с тамошњом француском поштом споразум, по коме је поштанска станица при министарству од тада у напред сама примала сву

123