Филателиста

у дужу друштвених правила Савеза филателиста и Правилника о раду судова части, који је недавно допуњен ради истицања аматерског карактера наше организације, да уклоне овакве људе из филателистичке ор_ ганизације.

На другој страни има неколико људи који, нажалост, изгледа, немају јасну претставу о томе да би човек који слуша своју моралну савест на њиховом месту напустио филателистичку организацију. Практично ипи противу онаквог интереса филателистичке организације и њеног напретка каквог желе готово сви организовани филателисти изузев тих неколико људи, а при томе не борити се за своја другачија схватања у оквиру саме организације, и бити члан организације, не само да није фер, него није у кладу са

Историја најређе

Најређа поштанска марка је марка Британске Гујане од ! цента, црна на затворенокаминастом папиру. Од ње је познат само један примерак. Израђена је 1856 године, према Коловом приручнику поштанских марака, у Џорџтауну у штампарији Вашт et Dallas.

O meHoj HcrTopHjH JOHOCH „British Guiana Philatelie Journals“ y броју 3 за 1907 годину из пера 'А. 1. Кегвизопа:

„FP. Машећап почео је још као дете, 1872 године, да скупља марке. Да би га обрадовао, поклони му један пријатељ једну малу збирку од 300—400 комада. Ове марке створиле су основу за његову збирку, која је лагано достигла врло велики обим.

Кад је дечко, од прилике годину дана после тога, претраживао марке по старим породичним папирима, наиђе на напред поменуту марку.

Уколико се, 1907 године, још сећао, учинила је она на њега утисак једне обичне марке, нарочито што је била опсечена осмострано и уопште није никако могла да се узме као узоран примерак за солидну збирку. Ипак ју је скниуо са папира, на коме је била прилепљена и доделио јој једно месташце у свом албуму. Али није остала дуго у тој скромној књизи. Као „далековиди“ скупљач, дечко се није задовољавао тиме, да набавља марке само у колонији, већ је слао марке Британке Гујане у иностранство, да би долазио до страних марака. Са детињским задовољством посматрао је он прву изборну свешчицу неупотребљених марака разних земаља, коју му је био послао А. Шмит у Бат. Изглед ових лепих марака са разноврсним сликама, сјајним бојама, а из разних земаља, од којих понекима ни име није био чуо, по-

друштвеним моралом у филателистичкој ођганизацији, нити је уопште у складу са моралном савешћу људи у нашем друштву. У филателистичкој, па ни у осталим друштвеним организацијама, не могу остати људи, који се не боре за испуњење програма и циљева своје организације, који не желе добро и напредак својој организацији и који, једном речју, не доказују својим поступцима да воле друштвену организацију чији су члаНови. L

И ако сет у једном и у другом случају ради о минималном броју таквих људи у Савезу филателиста, ипак би управни одбори наших подружница и Савеза, требало да се њима позабаве.

= А Р. А.

поштанске марке

буди у њему жељу да узме за своју збирку што више од њих. Али, једна непријатна околност стојала је на путу његовој жељи: он је имао само врло мало џепарца, па и ако су послате то је био један мало већи издатак. Тада се он реши да прода коју марку из свог албума, и кад је претражио од које би се најлакше могао растати, паде коцка на ову марку Британске Гујане од 1 цента, црну на затворено-карминастом папиру. Утолико му је лакши био растанак од ове марке, што се надао да ће је ускоро моћи заменити другом бољом, кад буде опет претраживао породичне папире.

Тако он понуди ову поштанску марку на продају Мак Кинону, за кога је знао да већ више година скупља марке. Овај пак није најпре хтео баш ништа за њу да да, на првом месту зато што је била осмострано исечена, а и иначе није био добар примерак. Али, кад је дознао ради чели би Маџцећап хтео да је прода, изјави младом понуђачу да би на крају крајева рескирао за њу 6 шилинга. А кад дечко изјави да је вољан да је за ту цену да, објасни му Мак Кинон још једном веома убедљиво, како је његова куповина за 6 шилинга веома рискантна.“

Скоро десет година остаде ова марка код свога првог купца, који ју је због рђавог изгледа и утиска, који је долазио од примитивне штампе, ружног папира у боји, као и црним мастилом нашкрабаног потписа поштанског чиновника преко ње, — залепио на последњој страни свога албума.

Али, та марка, која у то време није била уведена ни у један каталог, нађе новог купца, једног трговца с маркама из Ливерпула, који је откупи за једну сасвим лепу цену од 25 енглеских фунти, — како наводи

ПЛАТИТЕ ОДМАХ ДУЖНУ ПРЕТПЛАТУ! ОБНОВИТЕ ПРЕТПЛАТУ ЗА ИДУЋУ 1954 ГОДИНУ!

193