Филателиста
решење, Међутим, спремни смо и на једну такву праведну поделу, која би допринела да се бар донекле нормализују односи између наше земље и Италије.
Јер, ми се не можемо никада сложити са незаконитом одлуком од 8 октобра. Она не води рачуна о интересима наших народа, и у суштини је недемократски акт који омогућује Италији да даље распирује своје агресивне и империјалистичке захтеве према нашим крајевима.
Ing. Mirko Verner
“
Ми поручујемо читавом свету, а посебно
· Италији, да чврсто збијени у непрекидном
ланцу, будно стојимо на бранику крваво из-
_ војеваних тековина.наше Револуције, очу-
вања независности наше земље, даље изградње социјализма у нашој земљи и мира на нашим границама — спремни да их свакога часа одбранимо од ма чијег насртаја, и
да ћемо и даље ићи са другом Титом из победе у победу и да ће пет кад тад бити
наш, 1 : #|| ја;
Kuda vodi sadašnja emisiona politika pošta evropskih zemalja?
Pri pregledu novog kataloga maraka firme „ZUMSTEIN“ za 1954 godinu zapanjuju nas kod pojedinih zemalja visoki redni brojevi, koji označavaju količinu izdatih maraka — naročito u toku poslednjih godina. Ovo mi je dalo volju da se malo dublje upustim u analizu emisione politike evropskih zemalja, — naročito u periodu proteklih 10 godina, a sa specijalnim upoređenjem na raniji period od izdate prve marke pa do kraja 1943 godine, da bih posle toga mogao ukazafi na dalje perspektive filatelije u Evropi.
Da bih olakšao čitaocu praćenje OVOE članka, moram odmah na početku izneti osnovne faktore koje sam uzeo u obzir, a to su: a) baza: pomenuti katalog „Zumstein 1954“, b) sve poštanske marke koje su kod prikazane države emitovane od početka izdavanja pa do Kraja avgusta 1953 godine (kada je dovršena redakcija kataloga), c) uzete su u obzir, osim redovnih, i porto i službene marke, d) nisam uzeo u obzir nikakve specijalitete, pa čak ni one koji su registrovani pod A i B, kao nezupčani i zupčani, niti sam uva-– žio razlike u boji i hartiji, e) nisam uzeo u obzir marke kolonija kod onih zemalja koje ih imaju (Engleska, Francuska, Španija, Portugalija itd.), f) izabrao sam samo za prikaz 38 evropskih zemalja — tj. one države članice Svetskog Poštanskog Saveza, koje i danas emituju poštanske marke — a izostavio sam one koje danas ne izdaju marke Letoniju, Litavsku, Estoniju, kao i sve starije samostalne državice i teritorije), 5) izostavio sam sva lokalna i privremena izdanja za vreme i posle prvog svetskog rata. — a njih, ima u velikom broju. Znači da sam uzeo samo postojeće zemlje sa redovnim izdanjima poštanskih maraka, bez ikakvih specijaliteta.
Što se tiče tržišnih cena maraka, uzeo sam za bazu 1 Zfr = 40 dinara kod nepo-
ništenih maraka, što uglavnom odgovara proseku za sva izdanja maraka u Evropi.
Na bazi svega iznetog, došao sam do veoma jnteresaninih podataka. Dešfaljni podaci za svaku državu posebno mogu se
_вртрте Oro gem za ra za 77gcal 2730 татава |
_Уеел po ттгеттта ос 7944 do 1953
e o E E | а - | i |
| | | ||
о
videti na ргЏоХепој фађен, Као i na grafičkom prikazu.
Iznete brojke najbolje dokazuju da je emisiona politika pojedinih pošta u Еугоpi postala jako nesolidna. Od prve izdate poštanske marke u Evropi (1840 god.) zemlje koje još i danas postoje i emituju
poštanske marke, izdale su zajedno (38 zemalja) do kraja 1943 godine 19.274 Коmada poštanskih maraka. Prosek u godinama za taj period iznosi 68 godina, jer pojedine države izdaju poštanske marke već preko 100 godina, dok druge teritorije svega 10 godina (Zona A i B, te Istočna Nemačka).
Dalje konstatujemo da je za period od 10 godina t.j. od početka 1944 godine, pa do avgusta 1953 godine u tim zemljama izdato svega 9.730 komada poštanskih maTaka, t.j. da je ukupno u tih 38 zemalja od početka izdato svega 29.004 komada maraka.
ПЛАТИТЕ ОДМАХ ДУЖНУ ПРЕТПЛАТУ! ОБНОВИТЕ ПРЕТПЛАТУ ЗА ИДУЋУ 1954 ГОДИНУ!
186