Филателиста

'ра se to dokaže, potrebno je istakmuti:

1. — za žigosanje pošiljaka posebnim Žigom, koji je odobrila Glavna direkcija pošta svojim rješenjem 4264 od 16. travnja 1953. izrađen. je jedam jedimi ručni Žig, a taj je stavljen ma raspoioženje pošti Zagreb 1., odmosno mjenoj ekspozituri ma Kongresu.

2. — da zadovolji sve filateliste, koji su

se ma vrijeme obratili svojim marudžbama, a ma temelju cirkulara, koji je skupa sa „narudžbenicom gotovo mjesec dana prije Kongresa. dostavljen svim podružnicama u zemlji, kao i da zadovolji potrebe onih filatelista, koji su mnamjeravali Kkuverte i malksimum karte kupiti ma samoj izložbi, Filatelistički savez Hrvatske je dao Žžigosati stamoviti broj kuverata i maksimum karata na kongresnoj pošti, a to je Žigosamje izvršeno tim jedimim poštanskim Žigom, s crnom. bojom, što ju upotrebljava pošta Zagreb 1.

3. — mi prije ni kasnije PFilatelistički savez Hrvatske nije mosjedovao mikakvogs posebnog poštanskog žiga, niti je vršio bilo kakvo otiskivanje i žigosamje posebnim bojama.

4. — sve kuverte i maksimum karte, koje je Fuilatelistički savez Hrvatske bilo kada, bilo kome i bilo gđe prodao, ustupio ili darovao, žigosane su tim jedimim роštanskim ručnim Žigom, a upotrebljena је isključivo boja, koju mpotrebljava Pošta Zagreb 1l. i

5. — pretiskivanje zelenim strojnim Žigom izvršeno je pomoću klišeja izrađenog iz cinka u štampariji „Prosvjeta“ u Zagrebu, pod konmtorolom fumkcionera Saveza.“ FILATELISTIČKI SAVEZ HRVATSKE

IZJAVA DAMIRA BLAGOJEVIĆA

U vezi s gornjom ispravkom FP. S. H. Damir Blagojević дао je svoj odgovor

Sve činjenice, koie sam maveo u svom članicu „PFILATELISTIČKA STRANA ЕSPERANTO KONGRESA“, objavljenom mu „PFILATEBLISTI“ br. 8—9, 'istimite su i tačne, pošto sve navedene primerke žigova posedujem i pošto sam do njih lično došao na samom izvoru (jer sam za vreme Esperanto kongresa bio stalmo u Zagrebu).

John A. Bissett Cormack — London

Prema tome ponovo фугдит да je 2120sanje jednim istim ručnim prigodnim 21от poštamska, ekspozitura vršila u стпој i zelenoj boji, a F. S. H. u tamno-ljubičastoj (mastiljavoj) boji. Sem toga, vršeno je i žigosanje strojnim žigom isključivo u zelenoj boji.

Damir Blagojević

KONSTATACIJE REDAKCIONOG ODBORA

Redakcioni odbor „Filateliste“ smatra se obaveznim. ia, povodom. mprigovora druga M. Šerića u mjegovom članku „Nefilatelistička strana člamka „Pilatelistička · strana Esperanto komgresa“ („Pilatelija“ Бгој 12/53), izjavi sledeće:

1) Da je drug Damir Blagojević podneo Redakcionom odboru nekoliko koverata ı karata, na kojima se može komstatovati:

a) Da su za Žigosanje poštanskih mpošiljaka bila upotrebljena dva žiga — ručni i mašinski, — kao što i sam Е. 5. Н. паvodi pod 1) i 5).

*b) Da su za ručni žig bile ротевачаће

razne boje: cma (sive mijamse), zelena i ljubičasto-crma (mastiljava). Svi su ti Žigovi od istog ručnog Žiga.

c) Za mašimski žig upotrebiljavama je zelema boja,

d) Da između ručnog i mašinskog žiga postoje razlike: u krupnoći slova u natpisima, u crtežu petokrake zvezde i njenom položaju prema donjoj strami mostića za datum i um dužini crtice između reči „ZAGREB“ i „JUGOSLAVIO“.

2) Da svi članovi Saveza filatelista imaju pravo da se koriste stranicama naših časopisa radi tretiranja pitanja i problema koji su od značaja i interesa ха našu filateliju i filatelističku javnost. Ovde spada.

·razume se, i objavljivanje dokumemtacije

i čimjeničnih materijala, kojim. filatelisti potkrepljuju svoje teze i zaključke.

3) Da je, prema tome, i drug Blagojević, inače poznat kao agilan, mlad filatelista, na osnoviuu materijala kojim je raspo!nmgao, imao prava da traži da ih časopis publikuje, tim pre što je u pitamju jedam cilj, za kojim idemo svi mi, filatelisti: da se stane na put izmalaženju raznih mačina za stvaranje mepotrebnih „specijaliteta“,

Redakcioni odbor „Filateliste“

Sakupljanje avionskih n"lepnica

Prve avoinske nalepnice izdate su 1918 u Francuskoj i već pre nego što su u svim zemljama postale obavezne, bilo je skupljača koji su se interesovali za ovaj pododeljak aerofilatelije.

Skupljanje ovih na izgled bezvrednih obojenih papirića ne staje mnogo i mada se još nije našlo mnogo privrženika za OVO područje, ipak možemo da tvrdimo da

jedna zbirke ovih nalepnica može da bude isto tako poučna i zanimljiva kao i svaka druga.

Žigosana nalepnica na nekom pismu jači je dokaz da je pismo preneto vazdušnom poštom, nego kad pismo nosi samo avionske marke.

Kao što je poznato, izdaju sve pošte besplatno i uglavnom se čovek može lako

a i