Филателиста

noj zemlji, da li su, osim u Baru, Cetinju, Nikšiću i Podgorici funkcionisale i u drugim mjestima pošte i kakve su postojale mogućnosti, da se civilno pučanstvo služi njihovim uslugama. Da li su Nijemci uveli uz italijansku valutu i njemačku ili rajhskasen šajne Као орсе рјафеХпо sretstvo i kako se obračunavala RM u lirama. Onda je pisac trebalo dokumentacijom da utvrdi, koja su izdanja stvarno upotrijebljena u civilnmom poštanskom prometu. Razumije se: apstrahujući od onih slučaje-

va gdje su koverte s nalijeplienim marka .

ma žigosane na mošti Cetinje (ili i drugdje, da se naprave dokazala za „redovnu upoirebu“, a time i za punu filatelističku vrijednmost maraka.

Konačno, pisac nije izneo svoje moltivisano mišljenje o filatelističkom karakteru i vrijednosti tih maraka. To je morao učiniti već radi toga, što je maslovio Svoj članak kao „odgovor“ na moje članke. Nisam Crnogorac, ali mi nezgodno zvuči, da se proizvodi spekulaniskih okupatora zovu

Б. Новаковић

„crnogorskim markama“. Da je pisac kojim slučajem zavirio u Mihelov katalog, video bi da ih i on ne drži za „CrnogoTske“ marke, već ih lijepo donosi među izdanjima mjemačkih okupacija u drugoni svjebskom ratu. Kad dovedem u vezu naslov i podnaslov članka sa zadnjim stavom, dolazim do zaključka da pisac želi rehabilitaciju tih maraka u „Jugofilatelijinom” katalogu. Ne ulazim u ocjenu motiva, ali naglašavam, da i nakon tog članka nemam razloga da mijenjam ocjenu fih izdanja ni za jotu. Pisac nije izgrađeni filatelista i ne zna koje su sve činjenice relativne za ocjenu filatelističke vrijednosti i opravdanosti nekog izdanja, koja su pravili njemački uniformisani spekulanti uz zloupo= frebu okupatorske vlasti, a bez stvarne potrebe poštanskog prometa, da zarađuju prodajom lavljeg dijela naklade u inozemstvu. Nije mi poznato, kakvo će гћуаtanje zauzeti redakcija „Jugofilatelijinog” kataloga, no držim, da i ona neće uvažiti piščevu želju.

Занимљиве мешовите и друге франкатуре код пошта тзв НДХ

Шта више није било у оном метежу, за време најредовнијег саобраћаја — у хаосу једне творевине немачке окупације, каква је била тзв. НДХ! Откако су плануле прве устаничке пушке па све више како је хватала снагу Револуција, никакви „аллери“ на кацигама војних савезника, никакви покушнаји њихових помагача — квислинга, нису могли да избришу ту нередовитост, тај хаос.

Већу првим данима животарења те творе вине, која је почела на врелој и невиној крви, окупатор и његове бедне слуге настојали су да збришу у што краћем времену све трагове старе управе. Већ у првим данима поведена хајка на текстове на свим могућим местима, пали на поштанеким обрасцима, целинама, маркама и др. На дан !. УП. 1941 нигде више није употребљавана за франкирање стара југословенска марка, јер су њу замениле нове марке, — марке с претисцима.

Међутим, на једном обрасцу, на спроводним листовима задржане су ту и тамо затечене марке без претиска и поред оштре наредбе о њиховом повлачењу. Како је била повишена тарифа за (спроводне листове, тако да су они са ценом од 25 п. подигнути на 50 пара, а од 50 пара на ! динар, низови апроводних листова су били већ дофранкирани са 0.25 односно са 0.50 дин. Дофранкирање је извршено како где: са маркама краља Петра негде малог, а негде великог формата. Захваљујући овом случају налазимо позне мешовите франкатуре. Тако, папример, 31. Х. 1941. видимо на једном спро-

водном листу код полазне поште Вараждин поништене поштанским жигом две марке великор формата од 0.25 д. „док је преко њих ударен гуменим жигом текст. НЕЗАВИСНА ДРЖАВА ХРВАТСКА (претисак!). — На другом спроводном листу, који је са поште Загреб ! отпремљен 6. 1Х. 1941 затечена марка малог формата од 0.25 д. поред тога што је поништена као и два њена суседа „крајобраза“ од 10 кин. поштанским жигом, већ је и овлаш превучена једном цртом ма(стиљаве оловке. — 'На једном (спроводном листу) послатом из Руме 5. 1. 1942, две марке крајобраза су жигосане, док је марка малог формата од 0.25 д. унакрсно превучена мастилом. — Као редовне марке поништене су марке великог формата: 1) на спроводном листу упућеном из Товарника 3. IX. 1941. — Најпознија овака мешовита франкатура, до које сам дошао, јесу два спроводна листа отпремљена месеца јануара 1942 г. са поште Пурачић. Марке од 0.25 д. великог формата поништене су једино пошта! кимес жигом истовремено са њиховим суседама „грбушама“ и „крајобразима“. — Ова група франкатура мешовитих свакако је најинтересантнија. Често ометани и паралисан саобраћај у свим крајевима тзв. НДХ допринео је врло интересантним комбинацијама 'у франкирању.

Захваљујући познатом загребачком. филателисти Итнацу Хогеу добио сам следеће интересантности: =