Филателиста

| dokumentarnu vrednost.

je i tačno. Kako Derocco ,tako i Novak,.

navode da je štampa nejasna i umrljana, što je za ovu marku odgovaralo, ali ne za druge. U pogledu boje kaže Derocco: bledo-maslinasto zelena, šta ie kod ove marke zaista bilo tačno. Novak kaže: maslinasto-zelena sa žućkastom primesom (gelblieher Stich), šta ali nije tačno, jer boja nije imala žućkastu primesu.

Godine 1949 otkrio sam wu zbirci S. MWaldera u Zagrebu jednu takovu marku, koja je doduše bila jako oštećena, ali radi svoje retkosti ima unatoč tome znainu Nažalost nisam onda imao mogućnost da marku {iačno prostudiram, koliko se sećam štampa je normalna, i nije umrljana. Boja je maslinasto zelena, tamnija nego li kod zupčnsnih i bez primese žute Боје, како ја to inače kod zupčane marke.

Pre dve i po godine nabavio sam ovde takovu marku (vidi sliku 3). Boja je izričito muaslinastozelena, bez ikalkove žute

primese, znatno tamnija neso li zupčana.

Pod kvarclampom je razlika još veća: zupčana pokazuje jednoličnu, svetlu, Žućkastu maslinastozelenu boju, dok ova ima tamnu, izričito maslinastozelenu боји, Коja je sva protkana crmim česticama. Štampa je naročito oštra, i usled svoje tamnije, zasićene boje pravi marka, odno= sno štampa, precizniji utisak. (Na temelju tipičnih znakova mogao sam ustanoviti da se radi o 5., 10. ili 20. marci tabaka.)

Marka je bila na jednoj novini slabo zalepljena, na sreću nije bila oprana, nego otkinuta. Vlakna novinmskos papira se lepe delomično na marci, a sačuvana je i puna originalna guma sa onim karakterističnim „pliskovima”, koje obično ova guma pokazuje. Guma je sasvim bela, papir nije požuteo usled uticaja gume, kako to Derocco i Novak navode.

Marku od 2 pare smatrao je i Derocco za jedno posebno, treće, izdanje (vidi sliku 3); od nje se našlo i u neutrošenim zaostacima. TI ova marka je vrlo retka, osobito sa originalnom gumom, ali se češće nalazi nego li ona od 1 pare. Ja sam video 8 do 10 komada od ove marke: štampa nije osobito jasna, bo prilici kao osrednji komadi prvog i drugog izdanja. Ali izričito lošu, umrljanu štampu, kakva se često nalazi kod drugog, a i kod prvog izdanja, kod ovog trećeg izdanja još nisam video; time ali nebi želeo reći da takova loša štampa ne može i kod ovog izdanja postojati. Papir je' većinom žućkast, verovatno uticajem gume; kod mojeg komada je i guma žućkasta. Ali video sam i komade, kod kojih papir nije bio žućkast.

Priključujem 5е; predlogu Novaka da se ove dve marke katalogiziraju kod broјет' 91 i 1011, i to 91 bez cene, eventualno sa primedbom da je od ovih „manje nego deset komada poznato”.

80

To je prevod moga članka.“ 5 Е

А sada bi želeo za jugoslovenske sabirače uputiti još sledeće reči u pogledu marke od 1 pare t. zv. trećeg izdanja. Na temelju jednog primerka ne može se doneti zaključni sud o nekom izdanju. Životićev, komad imao je žućkastu hartiju, ali to verovatno nije bilo uticajem gume, već usled drugih uticaja: vlage, plesni i slično; marka je bila, što se nemački naглуа „Vergilbt”. (Mi nemamo za taj pojam drugu reč osim: požuteo.)

Walderov i moj komad izgleda da rešavaju pitanje te marke, i daju Deroccovom mišljenju pravo da se ne radi o trećem izdanju. Štampa je kod oba komada čista, a kod mog komada osobito oštra, a guma Je ista kao i kod prvog i drugog izdanja. — Marke od 2 pare trećeg izdanja imaju drugu gumu nego prethodma dva izdanja; prva dva izdanja imaju sasvim belu gumu, koja obično polazuje „plikove” (izbočine), i ta guma ne požuti (ukoliko cela marka ne požufi usled drugih uticaja), dočim je guma kod ITI izdanja uvek manje-više Zuta, nema. onih „pliikova”, a od gume požuti i papir. Kod maraka bez gume često nastaje, verovatno usled pranja, i požutelos+ papira, dokaz da je papir požuteo od gume, a ne usled drugih uticaja. Ako je papir požuteo usled drugih uticaja (vergilbt), ta požutelost prilikom pranja ne nestaje.

Moje je mišljenie da se kod ove marke ne radi o posebnom izdanju, neso da je to greška boje (FParbenfehldruck). Predlažem merodavnim jugoslovenskim poznavaocima i istraživačima srpskih maraka da se u toj stvari posavetuju. i da donesu odluku o toj marci: da li ie pogrešna, boja, ili Je posebno izdanje.

MOJ ODGOVOR DRAGANU NOVAKU

Po prethodnom mom pristanku poslao Je Zumstein ovaj moj članak pre štampanja gosp. Novaku, da bi on mogao dati svoje primedbe. odnosno svoj odgovor. Pre svega žalim da je slika u B. B. Z. ispala dosta hrđavo, makar da je fotografija bila. odlična, pa se ha njoj jasno, vide, i nsjfinije erte: nadam se da će slika u „Pilatelisti?” bolje ispasti.

Bez obzira na to da B. B. Z. smatra „diskusiju” Do tom pitanju završenom, nisam imao nameru da preko tog lista uputim taj odgovor, jer to inostrane čitaoce nebi moglo zanimati; međutim. smatram da će to 'jugoslovenske sabirače srpskih maraka donekle interesovati.

U svom odgovoru Novak kaže da je tvrdio, da nema sigurnih dokaza o mestu štampanja, Beograd ili Beč, i da sam ja pobornik teze da su marke Kn. Mihajla od 1 i 2 pare štampane u Beogradu. Tu se ne radi o tezi, već o opšte poznatoj