Филателиста

_ФИЛАТЕЛИСТА :

ОРГАН САВЕЗА ФИЛАТЕЛИСТА СРБИЈЕ а БЕОГРАД

8-9

Драг. М. Раичевић

· Тединма шеста авг,-септ. 1954

| 150 година од Првог српског устанка

Један од значајних датума у историји српског народа, 150-тодишњица Првог српског устанка, наша поштанска управа обележава издавањем једне пригодне серије марака од четири вредности: од 15, 30, 50 и 70 динара на којима су (по реду) престављени застава и топ из Првог српеког. устанка, печат Правитељствујућег совјета и лик Карађорђа, вође српског-народа у томе устанку.

После Косовске битке нестало је самосталне српске државе, живела је у почетку вазална кнежевина, а затим де-

Београдски пашалук, био је под Тур-

цима територијално подељен на нахије

и кнежине. Нахије су мање више 'одговарале окрузима, а кнежевине срезовима. Уочи Првог српског устанка Београдски пашалук био је подељен на дванаест нахија, изузимајући Кључ и Кра-

· JMHy који су се рачунали као посебне

области у оквиру пашалука. На челу нахије налазили су се турски државни органи — муселими и кадије. У оквиру једне нахије могло је бити више кне-

жина.

спотовина у све ужим границама, до 1459 године, кад се српска држава потпуно угасила, а српски народ постао османлиско робље.

Српски народ, који је непосредно пре тота почео да буја, није се могао лако помирити с ропским животом; расељавао се на све стране, по околним државама, а они који су остајали на свом огњишту непрестано су се бунили против завојевача и тлачитеља и дизали устанке по разним крајевима · земље (Станко Млатишума, капетан Коча Петровић) или бежећи у шуме, у хајдуке и отуда светили се Турцима за почињена им зла.

На тлу угашене српске деспотовине постао је београдски пашалук, у коме је 1804 године, пре 150 година, букнуо Први српски устанак, — револуција свега српског народа у томе пашалуку, јер није више могао подносити турскога зулума, нити плаћати глобе незајажљивим Турцима.

Свака кнежина имала је свога кнеза, који се свао кнежински кнез, главни кнез, или, доцније, обор-кнез. Народ је кнезове бирао готово редовно из истих породица, те су они, у ствари, били наследници, а турска управа је вршила потврђење тих кнезова. Ретко се када дешавало да турска управа не потврди кнеза кога би народ изабрао.

Сви кнежински кнезови становали су у селима где је становао кнез, а и сама кнежинска аутономија поклапала се у ствари са улогом кнеза. Свака кнежевина обухватала је више села, која су такође имала своју самоуправу и своје самоуправне органе.

Поред кнежинских кнезова, постојали су и сеоски кнезови који нису били наследници, а бирани су само на годину дана и то само за одређене послове, углавном за прикупљање порезе, Поред тога постојали су и сеоски кметови, небирани органи, који су углавном били угледни љули, тако да је једно село мо-

„105