Филателиста

дилачка борба, пожртвованост и полет народних маса у борби и њихова решеност да иду до краја, је основна карак-= теристика Првог српског устанка. Поред тога устанак је убрзо прешао границе Београдског пашалука ширећи се на све стране преко турског царства. Победе на Мишару и Делиграду показали су јужнословенским народима и целом Балкану да је Устанак у Србији нешто веће, дубље и шире него што се у почетку мислило. Та широка еоцијална револуција и народноослободилачка тежња Првог српског устанка долази до израза нарочито у годинама од 1806 до 1809.

Први срепки устанак изазива низ покрета у суседним земљама под Турском и Аустријом међу свим народима, а посебно код Срба, што овом периоду даје карактеристику ошште српске револуције. Тога су били свесни не само устаници у Србији, кад су 1807 године поставили питање ослобођења и уједињења свих Срба, већ и велике силе, заинтересоване у Источном питању.

Поред тежње за ослобођењем земље од туђинског јарма, заиста је изненађујуће колико је културних стваралачких нагона и тежњи показао српски народ у тој епоси, у време када се ишло из борбе у борбу, из битке у битку, и када се није знало шта носи дан, а шта носи ноћ. Невероватна активност развијала се у земљи у овим правцима јавног живота. У привреди сељак добија онолико земље колико је може обрадити, што повећава привредну производњу. Напуштени градови насељавају се новим становништвом и тамо почиње нов живот. Доситеј Обрадовић оснива своју Велику школу и култура и цивилизација продиру нагло у ову здраву патријархалну сељачку средину.

Првих дана Устанка, устаници су одмах решили и питање власти, ликвиди-

Ing. Al. J. Petrović

"различитим

· рали све турске судске институције. и

већ у априлу 1804 год. успоставили судове у оним крајевима где нема војске. Тако је међу првима Прота Матеја Ненадовић формирао суд у ваљевској нахији, а судије су биране на тај начин, што је из сваког села дошло 4—5. најугленијих људи, који су вршили избор судија. У лето 1805 године, на скупштини у Борку, основан је „Правитељствујушчи Совјет Сербскиј“, у који је требало свака нахија да пошаље „по једнога поштена и паметна човјека, па ти сви људи да се састану на једно мјесто, да суде и пресуђују све веће распре и тужбе земаљске“. После тога 1807 године Совјет је послао упутства о формирању магистрата по нахијама. Магистрати су у ствари били управно-судски органи и имали су задатак да суде, да се старају о реду и миру, да воде надзор над странцима, итд. Тако је ударен темељ новом правосуђу у Србији.

Једна од првих брига била је и пренос писама и установљење мензулана по нахијама. Дакле у то време, кад се проливала крв за слободу, родиле су се и прве српске поштанске установе.

Наша генерација, која је учесник и савременик једне друге — социјалистичке револуције у Југославији, слави ове године стопедесет година од почетка Првог српског устанка. Ову значајну годишњицу славе данас наши народи уједињени у заједничкој домовини социјалистичкој Југослазији, славе је због тога што су те тешке и крваве борбе, за велико заједничко дело свих народа Југославије, које су вођене под условима и различитим сретствима против националног и социјалног ропства и које су победоносно завршене социјалистичком револуцијом, почеле још тада, са првим српским Устанком. Bosanske pošte i žigovi u Novopazarskom saudžaku (1870-- 1908)

Jezgro stare srpske države Raške pretvoreno je, u sastavu otomanskog carstva, u Novopazarski sandžak, deo Kosovskog vilajeta. Novopazarski sandžak malazio se između nekadašnje dve samostalne Srp• ske države, Srbije i Crne Соте, а između Bosne i ostalog dela Kosovskog vilajeta; a zadržan je pod turskom vlašću, po uspostavljanju Srbije i Crne Gore — kao klin između ove dve srpske države — svakako

Da bi se što više sprečavale veze između ove dve srpske države, — Srbije i Crne Gore, — Austrougarska je, po okupaciji Bosne i Hercegovine sprema tzv. Novopazarskoj konvenciji od 21 aprila 1879 god. posela i jedan deo Novopazanskog sandžaka i razmestila svoje vojne posade u nekoliko mesta Sandžaka.

Svakako, prvenstveno za potrebe tih posada, bile su u to vreme, 1879 godine,

radi Veze otomanskog carstva sa fada- ohtvorene vojne poštanske ispostave u

snjim mjegovim pokrajinama Bosnom i Plevljima, Priboju i Prijepolju. Ali te su

Hercegovinom. pošte primale i privatnu korespondenci—— 107