Филателиста

Историја. пуодоћа

на маркама и жиговима

У _Епагенју бр. 10 за 1954. годину OC јављен је чланак Душана Киринчића „Роvijest jednog grada na markama“, у коме је изнесена историја града Ријеке према употребљаваним маркама на тамошњој по шти.

Киринчић је овим дао једну лепу идеју о изради монографија појединих градова на сенови података, које нам дају поштанске марке за утврђивање историских чињеница, каје врло очито приказују не само поштански развитак, већ, нарочито, дају и ситурне доказе за политичку историју тога града.

Намера нам је да ову лепу идеју овде употпунимо, да укажемо да не само марке, већ и други филателистички објекти треба na буду узимани у обзир при изради оваких кратких монстрафија за поједине гралове. Кад се пишу овакви чланци, не сме се пренебрегавати и још један документарнији филателистички објекат за историју: то су жигови! Они приказују историју чак и тачније и убедљивије него марке. Њихова је употреба беспрекидта и из њих се може читати историја из дана у дан. На сликама марска, у истини, приказују се грбови, владари, знамените личности и грађевине, развој индустрије, животињски и биљни свет и др. Својим сликама марке стварају слику дотичне државе. На њима се налазе често и слике које се односе на поједине градове, на разне грађевине, лич= ности и др. што је везано за њих. Али, па тим сликама увек се не види из кога су времена. Тај недостатак допуњују жигови. Дакле, поред велике важности за игтерију слика и натписа на маркама, кпак оне саме не показују онакав докгзни материјал, какав показују у заједници са жиговима, а ве покавују и ону континуивност коју показују жигови. Има, например, марака, које немају никаква натписа, већ само цртеж (слику) и бројчану вредност. Таква марка постаје потпун _историски податак тек са отиском жига. Дакле, марка без жига, за појединачна места не може дати потлун историски податак (јер се употребљава и по другим местима, покрајинама), а жиг без марке даје тај податак у потпуности.

Случај с аустриским маркама, које су прве биле на употреби на ријечкој пошти, као и прве мађарске марке, које су дошле после аустриских, најбољи је пример за потврду овога. Оне су биле са сликама грбова и глава Фрање Јосифа, али без имена државе; биле су употребљаване у свим

крајевима Аустрије, односно Мађарске. И тек жиг ријечке поште утврђује да се њихова власт простирала и на овај наш град. | (Сем тога, жигсви су били употребљавани пре марака, те обухватају дужи историски период, — па им и то даје више права да се узимају у обзир при изради оваких кратких монографија градова. Баш за Ријеку из жигова се може утврдити како је мењала разне господаре — Аустријанце, Французе, Мађаре, Италијане, па је једно време била аутономна и, на крају, дошла је у састав своје домовине — Југославије. (Све се то не може утврдити само маркама, —_ без жигова. И марке и жигови, тек У заједници, дају драгоцене податке за историју, али не само за поште, већ и за политичку и културну историју и за економски живот и развитак дотичне државе или града. .

Тачан је Киринчићев навод да се слике ријечких предела не виде ни на једној југословенској марци. Али, потпуности ради, треба напсменути да је на пригодном жигу, употребљаваном од 25. XI до 2. ХИ. 1950, за време одржане смотре марака на Ријеци, било цртежа с ријечким мотивима, а затим на пригодном жигу о прослави 120 годишњице И. Зајца (од !—8. ХИ. 1951) било је само текста о овом знаменитом сину Ријеке; који је податак за историју.

Са Киринчићевим закључком, који јез сигурно, т био повод писању овог његовог чланка, и ми се у потпуности слажемо, да треба да се изда бар једна марка с каквим мотивом из овог нашег важног пристанишног града на Јадрану и придружујемо се његовом предлогу да то буде пајдаље о прослави десетотодишњице ослобођења и повратка Ријеке домовини.

ПРЕТФИЛАТЕЛИСТИЧКА ПИСМА СРБИЈЕ — КУПУЈЕМ Димитрије Јанићијевић Београд — Војислава Илића 32

А ретривер

„BISON EXCHANGE CLUB“ US A: Годишња претплата 600.— динара Приступнице и информације даје Димитрије Јанићијевић Београд — Војислава Илића 32

143