Филателиста

: preštampanih, prođatih u 1930 g. i spalje-

njih maraka od 25-25 para, objavljene ma str. 25, sv. 8 (s ispravkama), dobije se skoro 1 milion primeraka više mego što je zajsta Iilo štammamo. Podaci preštampa-– nih maraka od 15+15 para mavedeni na str. 25 (s ispravkama) ne slažu se s podacima ma str. 30 i 31 za preko 300.000 primezaka, Podaci o visini maklaJda maraka br. 23—24. navedeni na str. 31 me slažu se s podacima ma str. 32 (s ispravicama). Jesu li u jednom stručnom delu dopuštena taкуа пезјавапја2

14) O postojanju propusta pri obradi maraka vazdušne pošte (150-1) Novak se donekle slaže, jer piše „moguće sam роgrešio”. Međutim, sve ostalo što om po ovom pitanju navodi mema nikakve veze s mojom kritikom. |

5) Kao što i Novak kaže, ničija, pa ni moja kritika me može osporiti Priručnikti doprinos jugoslovemskoj filateliji. Ovo se odmosi i na moju kritiku, iako se ona slu= žila: samo isticanjem činjenica, u želji da sva pitamja, koja Priručnik raspravlja, budu što tačnije i Što potpunije obrađena. Na žalost, to nije uvek slučaj u Priručniku. Greške i propusti misu tako malobrojni mi beznačajni, iako Novak, u mnogim slučajevima me priznaje mjihovo postojanje. Međutim, kad je u pitanju Moja роbvala, Novak to mesto iz таоје kritike citira mašsnim' slogom, zaboravljajući da citiranmo mesto moftiče iz dela, koje је оп ргоglasio neobjektivnim, i izjavljuje da o mojoj Đohvali on, kao zainteresovano lice, nije merodavam da iznese svoj sud. Medutim, kad je u pitanju mešto što se me sviđa Novaku, on zaboravlja da је zainteresovaпо lice i bez daljega, proglašava да је moji kritika daleko od objektivnosti i sl. Da li je to princjipijelam i konkretan stav?

16) Nije u pravu Novak, kad tvrdi da „рарјет де surete” baš potpuno odgovara rjašem izrazu „zaštićen papir” i nmemačikoni „Sicherheitspapier”. Kome to nije sasvim jasno, biće dovoljno da pogleda 7еша Tramcuski rečnik „Larousse du X\X-e siecle” pod rečju „Papier”. Upoređenjem tekstova (179-I) odmah bi se videlo čije je izlaganje tačno.

Tihomir реја,

VESA Of NS И а PRVO MOM

17) Nije u pravu Novak, Da ni 'prevodi"Тас РетистКа, kad tvrdi da je „reimpression” jsto što i „immpressiom mouvelle” (Tj. movotiskanje), kad su u pitanju marke, iako se poziva ma Laroussa i ma „framcusku filatelističku literaturu”... Reč „reimpression” ima dva zazma značenja. U običnom govoru, kad je u pitaomju meka kmjiga ili meko. štampamo delo, ova reč zaista znači „novo izdanje” i tako mju tumači mali J.arousse-ov rečnik. U filateliji, kad je u pilanju štampamje maraka, ža reč znači isključivo movotisak (nemački Neudyvuck). Kome to mije jasno, neka pogleda tu mali rečnik u uvodu kafaloga Yvert-Tellier, gde stoji: „Reimpression-tirage fait, alors au?un Норте mest olus en cours, sur la planche qui a servi a immprimer ce timbre”. Ne može mostojati jasmija Wdefimicija movoliska.

18) Prethodna dva slučaja (pod br. 16 i 17) i uporno Novakovo insistiranje na tačnosti izraza, Кој; su pak pogrešni, дЧокаzuju da pomemute greške u Prigučniku nisu slučajne omaške, nego baš rezultat meдоуо пов роглауааја francuske stručne terminologije.

Drugih konkretnih prigovora ma moju kritiku Novak mije izneo.

Pošto sam završio analizu i pokazao njihovu vrednosi, sva pitanja Која sam Tanije postavio čitaocima. pojavljuju se u novoj svetlosti, u svetlosti činjenica. Uporedo s tim pojavljuju se i mova pitania: Da li su podsci, koje je izmeo Novak, dovoljni da obesnaže navode i samim tim da se moja kritika proglasi za meobjekiivmu? Ili je posredi baš obrmut slučaj!

Potouno se slažem s Novakovim tvrđenjem da kritičar ne sme zaboraviti da piše za javnost i da stoga mora imafi potreban osećaj odgovornosti i mere. Smatram da 52 OVO DĐravilno mora u istoj meri da odnosi ne samo na kritičara, već i na svakog pisca, a u prvom redu na samog Моvaka, Čije su te reči.

Obzirom da je Priručnik de:o trajne vrednosti, svi mjegovi propusti i greške, koje misu malobrojne, ni beznačajne, dobijaju ma taj način karakter trajnostii. S toga se nameće potreba izdamja posebnog dodatka za sveske 8 i 9, u kome bi bile izložeme sve potrebne dopume i ispravke.

||

RAKETNA POŠTA

Prvi pokušaji u Francuskoj.

2 јапџага 1985 g. Pokušaj Е. Perrona. Pronađeno je mekoliko misama u pariskim predgrađima. Pisma su bila wsnabdevena specijalnim zelenim vinjetama i ehiketama s natpisom „ABROTORPRBDO”, Pisma su bila upućena J. Bocku u Berlin.

8 septembra 1935. Pokušaj а. Robertija 'sa raketom „PARIS P 27. Pisma sa OVE rakete bila su žigosana žigom opštine 'Triport. Istog dana se рокизајо 1 s raketom „СМУМЕМЊЋЕ Р У 4".

13. septembra 1935. Pokušaj s raketama Roberti: P 28, PV 5, PV 6 i PV 7; bile su