Филателиста

и излазе онда на светло дана, кад то

· захтева неки значајни моменат, било

неки велики јубилеј, било нека изузет= на потреба. Међутим, често треба још нешто обележити; и пригодни жиг или допуни управо изашлу марку или је

_ замени. И пригодни жигови добијају се

увек само на молбу Генералној дирек= цији пошта и скоро ниједна таква молба није била одбијена. Има догађаја, који нису били обележени притодним жистовима, иако су заслуживали ту част, али кривица је за то увек била до оних који су требали да се обрате за то Ген. дирекцији.

Међутим, већи прилив пригодних жигова довео нас је у једну другу ситуацију. Многи молиоци за пригодне жигове заборављали су да је једина и искључиво одобрена боја за пригодне жигове црна боја. Одлука о томе донесена је 9. 1Х. 1950, а на познатом саветовању у ондашњем министарству пошта И та одлука до данас је само двапут службено мењана: за жиг одобрен за П републичку филат. изложбу ХФС ту Загребу, приређену у част ТИ конкреса КИЈ 2. ХГ. 1952 и за Градац у Белокрајини о прослави тамошње десетогодишњице рв. Крста 21. VII. 1954. За први је било накнадно одобрено да се поред црне боје употреби и црвена.

У 1958 години преплавила нас је цела бујица разних боја пригодних жигова. На надлежном месту у Генералној дирекцији пошта потврђени су ми претходни наводи и речено ми је да ће се и у будуће, као и до сада, у сваком одобрењу стављати и каква се боја одобрава за тај жиг; да ће она бити искључиво црна, а само у изузетним случајевима биће друга боја одобравана. До сад је ТДП сматрала да је једном за свагда тај проблем решен на поменутом саветовању, а да су се сами корисници тако често заборављали.

Неоспорни разлог овој заборавности ишао је из оне пуке навике за '„филателистичким“ интересантностима, а међутим, стваране су стварно „игрице“. Дешавало се код неких пригодних жигова, да би се оправдао разлог за употребу две боје, да се правдало оним провидним исправкама, да је нестало једне боје, па да се морала употребити друга. Беткост је да и за редовне житове нестане боје, а камо ли за при-= годне, за које се шаље молба за одобрење и припрема се за њихову употребу с особитом пажњом.

Пригодни жигови не могу да се похвале као марке у погледу контроле. Година 1953 била је година анархије 6оја код пригодних жигова. И то је довело сакупљаче у недоумицу и разочарење. На много места сакупљачи су протестовали, а имали смо прилику да

читамо и полемику између другова Дамира Благојевића и Мате Шерића. Сматрамо да је та полемика била штетна за филателију. Место да се улазило озбиљно у проблеме, почело се некорисно разбацивање. Моја анализа, коју ћу изнети и становишта до којих сам дошао, немају никакве везе с поменутом полемиком, нити ћу се упуштати у какве дискусије. Сматрам да нам је дужност да из лоших примера извучемо корисне поуке за будући рад.

У току 1953 године забележили емо 37 пригодних жигова, који су овако били распоређени на републике: Србија 7, Хрватска 11, Словенија 12, Босна и Херцеговина 3, Македонија 3 и Црна Гора 1. Од тих 37 жигова су 4 перманентна за Први дан (Београд, Загреб, Љубљана и Сарајево).

Три пригодна жига било је у целокупном тексту лишено нашег језика: два за ЈЕС митинг у Опатији (на енглеском језикуу и жиг за Есперанто конгрес у Загребу (на есперанту); два су пак била на нашем и француском језику: први лет Београд— Истамбул и 1 недеља коже и обуће. Есперанто текcry за конгрес есперантиста може још и да се нађе логика, али за употребу чисто енглеског текста за жигове ЈЕС митинга никакав се разлог не може наћи.

На Дан Уједињених Нација, 24 октобра 1958, могло се у свих шест републичких центара жигосати пригодним жиговима, а у Београду истог дана продавао се комплет од 6 коверата. Свака поједина коверта носила је пригодни жиг по једног главног града републике. — Како је то било могућног! Показалс се доцније упоређењем с оригиналима, који су добивени с изворних места. Наиме, „Југофилателија“, предузеће за промет маркама, дошло је у. посед пре њиховог одашиљања, и своје специјалне коверте спремљене за овај дан оджигосала на јастучету београдске поште, Тако се сада, например, отисак оригиналног жига из Скошља, који је у црно-љубичастој боји, јасно разликује по боји од жига на „Југофилателијиним“ ковертама. Слично је било и са јајачким жигом, који је по доласку у Београд, био употребљен од истог предузећа за жигосање његових ТДС едиција за 29 новембар. — Зар то нису услужни жиговиг! Такав случај већ се био и раније десио СФС са картмаксимумима грбова

1948 године. — Управо, ово је било довољно за искуство, — али оно није коришћено. Од 1946 године наовамо низ наших пригодних жигова шета у неким дивљим бојама. Инж. В. Вида пре извесног времена региструје такву једну боју. И биће још сакупљача, који ће, кад им први пут дођу ти жигови до