Филателиста
Stabilan mir ne može se izgraditi bez sta-
“bilnih ekonomskih i socijalnih prilika u
svetu. Nova, atmosfera pruža povoljne mogućnosti da se traže nova rešenja eko-
momskih i socijalnih problema u skladu за opštim interesima. Ponovni izbor Јиво- ,
slavije u ovoj od najvažnijih orgama Ujedinjenih macija nije samo afirmacija пјеne politike i dosadašnjih napora, mego i
_ izraz uverenja da će dati nove konstruk-
шупе ргПоге ciljevima i jačanju među-
Miroslav Roth, ala ie
wi}
a
'narodne saradnje. .na ovom najosefljivi-
- jem području međunarodnog Života.”
"Ulazeći u drugu deceniju rada Ujedinjene nacije će, uvereni smo, udruženim „naporima svih članica biti u stanju da obezbede dalje smirenje u svetu i DprošiTrenje čovečanstvu ftoliko neophodne saradnje među narodima u svim domenima ljudske aktivnosti.
ER. A.
Gde je štampano prvo izdanje maraka s likom kneza Milana
Na moj prvi članak pod gornjim паslovom, objavljen u „Filatelisti” br. 1/1954, dao je svoje mišljenje inž. Mirko Verner u br. 4—5. „Filateliste” od 1954 god., zastupaiući stanovište da je.prvo izdanje štampano. u Beču. Meni je drago da se javio inž. Verner, koji je jedan od majaktivnijih i majplodnijih pisaca na području srpske filatelije. — A da on zastupa mišljenje da је to izdanje štampano u Beču, ne začuđuje iz Više razloga; pre svega, toga su mišljenja, možda sa vrlo malo iznimaka, i svi ostali merodavni sabirači i istraživači srpskih maraka. Nadalje, to mišljenje se osniva ma mišljenju najmerodavnijih starijih istraživača, Deroccoa, Sta-
'nojevića i drugih; svakako da kod toga
igra ulogu i to, da čovek teško menja mišljenje koje je zastupao kroz godine, ili čak decenije. Zato treba pridoneti zaista dobre dokaze i nepobitne razloge, da bi se i drugi ubedili, da je njihovo dosadašnje mišljenje bilo pogrešno.
Vernerov članak napisan je sa dobronamernošću i sa' mnogo simpatija za moj članak, i zato mi je žao da moram Dpre svega izvršiti principijelnu kritiku njegovog odgovora. Izgleda mi da je njegovo dosadašnje mišljenje o mestu štampanja Т izdanja ipak pomalo uzdrmano, i zato u odbranu istoga pravi jednu kardinalnu grešku: on dokazanim i poznatim činjenicama suprotstavlja pretpostavke. Pretpo'stavci može se suprotstaviti čak i manje verovaina pretipoštavka, jer se eventualno ova poslednja, doduše retko, može pokazati ispravnom. Ali, činjenice se pretDostavkama ne mogu obarati. — Druga slaba "strana njegovog članka jeste, da je kod nekih stvari bio površan: to mi doduše olakšava odbranu mojih tvrđenja, ali VOleo bih da: nije tako, · las
Ja ću sada redom da' se osvrnem na Vernerova ftvrđenja, Preporučujem čitaocima da pre čitanja· svakog otseka proči-
taju odnosni otsek u mom prvom članku, kao i ono što je inž. Verner o tome pisao, jer će onda moći mnogo bolje celu stvar prosuditi.
ж
Papir
Inž. Verner kaže da je papir neosporno isti kao onaj austriskih maraka onog doba, ali da je malo verovatno da je bečka štamparija ustupila. taj papir drugoj državi. — Verner je trebao da nastavi svoOju misao, ali je stao na pola puta.
Pre svega ja nisam tvrdio da je bečka štamparija ustupila svoj papir Beogradu,
"i tako šta uopšte nisam pretpostavljao. To sigurno radi zakonskih odredaba ili internih propisa Dvorske štamparije uopšte ne
_ bi bilo mogućno, jer je to bio zaštićen papir, na koje su se štampale vrednosnice, a koji nijedna država ne daje iz svojih ruku. Osim toga papir za austriske marke imao je vodoznak BRIEF-MARKEN, i da je Dvorska štamparija ustupila SVOJ Dpapir, onda bi i srpske marke sa likom Кпета Milana imale taj vodoznak! — Verner, dakle, pobija nešto što ja nisam ni kazao.
Da su te marke štampane u Beču u Dvorskoj štampariji, možda bi zaista ima-– Je vodoznak austriskih maraka! To.naravno ne mora da bude, ali imamo slučaj sa crnogorskim markama, koje su pet godina kasnije štampane na austr. papiru sa vodoznakom. A za tako malu nakladu, kao što su bile marke sa likom Kn. Milana, bečka štamparija verovatno me bi dala da se izradi poseban papir bez vodoznaka, nego bi upotrebila svoj papir sa модогпа- _ kom; to tim pre, što je veličina maraka sasvim odgovarala veličini ausktriskih maraka od 1867 god. — Za marke sa likom Kn. Mihajla morala je Dvorska štamparija 1866 god. upotrebiti drugi papir, pošto te marke radi znatno većeg formata nisu mogle biti štampane-na istim tabacima, na
134