Филателиста

МИС И РАИ

ва

šlogodišnjem katalogu bio je mnaznačen ispravam datum.

U prošlogodišnjem katalogu bio je za prve srpske marke, novimske sa grbom, паveden ispravan datum: 1 maj 1866. Taj datum izdamja je sada izostavljen i mesfo toga stavljeno je:

I naklada (18.4.1868). Godina 1868 verovatno je štamparska greška, a treba da glasi 1866.

II maklada (20.5.1866).

III naklada (juni 1866).

Može se samo žaliti da se daju jednom Mihel-katalogu takvi podaci. Opšte je DOznato da su te marke izašle 1 maja 1865, koga dana počinje jugoslovenska, odnosno srpska filatelija. — Gornja tri datuma označavaju dane, kad je štamparija završila štampanje ovih maraka, odmosno izvršila isporuku maraka poštanskoj upravi (prema St. Popoviću) i nemaju veze sa danom puštanja u promet. Zna se samo da je I izdanje stavljeno u promet 1 maja 1866: za II izdanje se ne zna, kad ga je poštanska uprava dostavila poštama; a III izdanje verovatno nije došlo u promet, što je trebalo u kutalogu mapomenuti.

Ovi datumi verovaino su uzeti iz kataloga „Jugofilatelije”, Katalog „Jugofilatelije? naznačuje u zaglavlju ispravan datum ovog izdanja, ali ne kazuje šta freba da znače datumi 18 april, odnosno 20 maj. Ja sam pre nekog vremena Upozorio redakciju kataloga „Jugofilatelije”, da bi to trebalo ispraviti, odnosno izmeniti, zato što to dovodi do nesporazuma. Slučaj s Mihelovim katalogom. dokazuje da je moj predlog redakciji kataloga „Jugofilatelije” bio umesan, i nadati se je da će redakcija izvršiti u idućem izdanju svog kataloga роtrebne izmene.

iMarka kmeza Milana od 10 para V izdanje, nerandžasta, bila je ranije u Mihelu katalogizirana pod posebnim brojem 21. To je bilo ispravno, jer je kod te marke boja hotimice promenjena, te je prema tome jedno novo izdanje (Ausgabe, emission), a ne samo nova naklada (Auflage, tirage). Taj princip sproveden je dosledno u Mihelu, a i svi drugi svetski katalozi imaju taj princip katalogizacije, i daju toj marci poseban broj, dok semčenjima i slučajno promenjenoj boji daju podbroj (npr. 12a, 120, 251 itd.). Jugofilatelija je sprovela drugi princip, uostalom opravdam za jedan specijalan katalog, — i za svaku marku svakog izdanja uzela poseban broj. A. popravljač Mihelovog kataloga prenosi za tu marku pogrešan način kaftalogizacije u Mihel, i stavlja tu marku pod br. 12, kao i ostaje smeđe marke od 10 para prethodnih naklada. Čudno je kako je redakcija Mihela to prihvatila i time otstupila od SVOg principa, a malo dalje, npr. kod mar–ke br. 41, odn. br. 50 (kralj Aleksandar od 1 dim.), ostala kod mnanijeg načina katalogizacije. Kod raznih naklada Kmeza (Мапа роpravljač stavlja i takva zupčanja, čije je postojanje vrlo dvojbemo. Možda njemu nije bilo poznato da je pre nekih 30—35 godina neki Dejan.... krivotvorio na savršen načim razna refka, pa čak i nepostojeća zupčanja ma tako savršen način, da su onda majbolji srpski stručnjaci imali feškoće da ustanove da su to falsifikati (Deroko, Stanojević i dr.). Takvih falsifikata bilo je čak i na pismima i na fragmentima, i rasturani su i po inostranstvu. Već radi toga nije uputno da se +акуе marke umose u jedam katalog svetskog značaja, pa makar bio i ubeđen u njihovu autemftičnost, Sem foga marke sa ovalkim sumnjivim zupčanjima, a od kojih je poznat jedam ili dva komada, ne spadaju u Mihelov katalog; njihova autentičnost biće uvek summjiva. — Izgleda da je redakcija kataloga „Jugofilatelije” takođe toga mišljenja, i nije do sada registrovala te neobične unikate i duplikate.

С. — Cene

O cenama, naravno, teško je diskutovati, jer je to često stvar ličnog shvatanja: što jednom me vredi više od 1.000 dimara, može drugom vredeti 2.000 i više. Ali neke primere želim navesti, jer izlaze čak iz okvira ličmog shvaftamja.

Za upotrebljenu novinsku marku sa grbom od 2 pare I izdanja navodi se cena od 1.000 maraka. Kakvog smisla ima порšte navesti meku cenu, kad se zna da роstoje svesa dva upotrebljena komada i kad se zna da je 19928 godine jedam primerak na novinama plaćen preko 9.000 šv. franaka (oko 100 hiljada predrafnih dinara)! A zašto se mavodi cena samo za iu marku, kad i od drugih maraka od 2 pare ima autentično upotrebljenih primeraka?!

Za neka zupčanja Кпега Мата su stavljene fantastične cene, čak 500 i 600 maraka, dok za Srbiju br. 1 daje se cena od 300 maraka. Sumnjam da bi iko za ovako jedno, možda čak i sumnjivo zupčanje, dao dve marke od 10 para bečkog izdanja.

Za marku sa gsrbom od 1 pare na 5 dinara, zupč. 131/• (ЈисоТањфеНја рг. 92а) daje se cena od 50 maraka!!! Od te marke postoji najviše 12 komađa, od kojih je DpOlovina slomljena, tako da ima svega 5 ili 6 ispravnih komada. — Za marku s grbom od 3 dinara, zupč. 13!» (Jugofilatelija br. 90B od kojih postoji najmanje 8300 komada, stavljena je cena takođe od 50 maraka. Kakvim su se razlozima nukovodili da za ove dve marke stavljaju istu cenu?

Ja mislim da i za lična ubeđenja treba da ima nekih granica, i da kod određivanja cena treba da vlada sftancvita objektivmost. Katalog „Jugofilatelije” postupio je mnogo. ispravnije, pa za marku 99a uopšte

· nije stavio cenu, kao što i Mihel prošle godine za tu marku nije dao cenu.

10