Филателиста

С. ОСТОЈИЋ

Југословенска уметност кроз векове

Прва овогодишња серија пригодних марака приказује неке од знаменитих примерака наше архитектуре, вајарства и сликарства из периода од 1Х века до

ваших дана. Имајући у виду наша мно-

гобројна уметничка дела и широк период од 14 векова, из кога је требало издвојити оно што је најлешне, најрепрезентативније и типично с обзиром на време постанка — свакако да није било лако извршити избор мотива за марке. Међутим овај посао извршен је успешно, са пуно инвенције и разумевања, и на маркама су приказани доиста најмаркантнији примерци наше старе и нове уметности и стваралаштва.

На марки од 5 дин. тамно-сиво-плаве боје приказана је црква Св. Доната у Задру, саграђена у [Х веку. Грађена је У облику ротонде с кубетом и галеријама около. Подигнута је на иницијативу бискупа Доната на самом некадашњем римском форуму. У њене зидове уграђени су антички капители, архитрави, первази. Њен изглед говори о очигледном утицају Византије и Равене, који су се често укрштали у југосл. архитектури. Необично високи зидови одају изглед античке тврђаве. Неки историчари уметности говоре о њеној сличности са дворским капелама из доба Карла Великог. То је један од најзнаменитијих споменика у Далмацији. Данас је то богат археолошки музеј.

Марка од 10 дин. црно-зелене боје, приказује рељефну плочу с ликом хрватског краља из бив. Јупитеровог храма у склопу Диоклецијанове палате у Сплиту. Рељеф потиче из Х века и налези се у сплитској крстионици. Украшен је троструким испреплетаним орнаментом. Приказане фигуре снажног су изгледа, великих очију, чудног израза лица. Рељеф је израђен у камену и преставља непознатог хрватског краља на престолу с круном и крстом у десној руци. Сматра се једним од најстаријих југосл. рељефа.

На марки од 15 дин., сепија боје, приказан је грифон с портала богородичине цркве манастира Студенице у Србији. МДркву је сазидао између 1190 и 1196 г. Стеван Немања, велики српски жупан (1114—1200). Облика је тзв. рашке једнобродне базилике с кубетом и препратом. Споља је обложена белим мрамором, украшена вајаним орнаментима романског стила. С прекрасним порталима, дивном засвођеном базиликом и богатим украсегма преставља најзнаменитију немањићку задужбину, Највеличанственији

_" ма

је западни портал с лавовима, грифонии богато украшеним архиволтима. Слика на марки приказује део архиволта и једног од грифона с обе стране тампона, у којима је приказана Богородица с арханђелима.

Марка од 20 дин. мрко-карминасте боје приказује две фигуре израђене у камену, детаљ на порталу катедрале у Трогиру, коју је израдио мајстор Радован 1240 г. Црква је почела да се гради 1203 г. Облика је тробродне базилике са звоником, обрађена у романском стилу са доста готике. Црква је ремек дело далматинске средњевековне уметности, — На монументалном порталу трогирске катедрале исклесана је алегорија свих 12 месеци у години, призори из живота и муке Исусове, нате фигуре Адама и Еве што стоје више лавова. Сви ти разви призори израђени у рељефу, уоквирени су и испреплетани богатим украсима. Многобројни ликови из митологије, библије и савременог живота приказани су оригинално и,-с обзиром на време постанка, врло смело и на уметничкој висини. — Слика на марки приказује

"мироносице с кочазима. Још увек се у

Југославији портал трогирске катедрале сматра једним од најлешше израђених у романском стилу,

На марки од 25 дин. црно-мрке боје, приказан је детаљ фреске из манастира Сопоћана у Србији, који је подигао краљ Урош | (1242—1276). Манастир је саграђен око 1265 г. у облику рашке базилике, с кубетом и препратом испред које је била- још једна спољна препрата с високом кулом. Спада у најзанимљивије старе споменике српске. У манастиру се налазе најлепше српске фреске из хиш века. Израдом ових фресака унет је нов оригиналан правац у ерпски живопис. Напуштају се неприродни. укочени, безживотни облици приликом сликања светаца, црквених обреда или ктитора, тако каректеристични за византиску иконографију. Џрви пут је у српском зидном сликарству уметнички истакнут особени индивидуални израз људских ликова и ствари. Фреске из Сопоћана, било верског или историјског карактера, престављају врхунац уметности тог новог правца српског сликарства средњег века. — Манастир и фреске из СопоЋана већ су служила за мотиве на поштанским маркама Југославије. Први пут приказан је изглед манастира на Франко марки из серије тзв. „манастири“ од 1942/8 г. издате за време Другог светског рата, кад су Србију, део Југо-

'

'50