Филателиста

али донекле задржао и сећање на византијско и српско средњевековно сликарство. Једно од његових најбољих дела је, свакако, олтар у цркви на Данчама, чији средњи део има облик триптиха, изнад којег је у полукружном тимпану, распеће, а доле, у предели, три мале композиције. На целом олтару најлешшца је фигура Св. Мартина, чији се детаљ налази на марки. Слика приказује Св. Мартина на белом коњу како мачем сече плашт, да би га поделио с Христом, који је престављен као просјак. Покрети Св. Мартина необично су једноставни, природни и отмени. Израз лица пун милосрђа, орнаменти на богатом "костиму хармонично распоређени, утанчано осећање за лепе и складне боје, све то ствара осећање да се налазимо _пред делом великог уметника. Чувени Карпачијев Св. Мартин што се налази у апсиди катедрале у Задру, није тако сугестиван, болећив и непосредан као Божидаревићев, који остаје најлепше дело, које је дубровачка сликарска школа створила.

На марки од 70 дин. тамножутозелене боје приказан» је уметнички израђена фигура из цркве Св. Марије Снежне у Белцу у - Хрватском Загорју, сазидане псловином ХУШ века. Унутрашње уређење ове мале цркве, њено сликарство и скулптура, богати мноштвом мотива, једно су од најлешших споменика барока у Хрватској. Ни романски стил, који је донела средњевековна црква, ни готика, коју намеће феудална власт, нису били од толиког утицаја у Хрватској као барок. Он је некако без отпора, спонтано примљен, развијао се и остао утицајан и до овог нашег века. Последица тога је ницање читавог низа барокних грађевина, нарочито у ЖХрватском Загорју. Из Лепоглавског самостава, који је у своје време био уметничка ризница, потекао је сликар Иван Рангер, поред Бернардина Бобића други велики преставник хрватског барока. Његова дела налазе се у Лепоглавском самостану (старци Апокалипсе), Пурги (Св. Ђорђе убија аждају) и др. Међутим, врхунац свога талента Ренгегр је постигао радом у жупној цркви у Белпу. Неколико његових радова престављају ремек дело овог великог мајстора барока. Црква је довршена 1743 г., после чега настаје једва приметни, постепени, али стални пад барока у Хрватској. Приказана фигура на марки пу-

цркви у

на је живота и грациозности, дело високе уметничке вредности. i

На марки од 100 дин. црно-јоргованасте боје, приказан је аутопортрет Рикарда Јакопича, познатог словеначког сликара (1869——1941). Јакопич је учио у Бечу, Минхену и Прагу. Поред Ферда Веселиа, Матије Стернера, Матеја Јаме, Ивана Грохора створио је у Слевенији импресионистичку шхолу у сликарству. Имао је, заједно са Стерненом, цртачку и сликарску школу у Љубљани. Сматрао се вођом словеначких импресиониста и њихов најбољи преставник. Изврошио је корениту обнову словеначког сликарства. Изразит импресиониста, пуз темперамента и акције. Најрадије је цртео пределе, мртве природе и портрете. Излагао је у земљи и иностранству (Беч, Лондон, Париз, Рим и др.). Иако је имао доста ученика и подражавалаца, још увек се сматра једним од најбољих претставника словеначког импресионизма. Јакопич још није свестрано и довољно проучен и његово место и значај у југословенском сликарству још није дефинитивно одређено. Слика на марки датира из познијег уметничког“ стварања. На марки од 200 дин. тамноплаве 60– је, приказан је детаљ споменика „Мир“, који је израдио вајар Антун Аугустинчић. Дело се налази у Њујорку, пред зградом У. Н. Овај прекрасни споменик, химна миру, већ је приказан на марки од 30 дин., коју је југословенска поштанска управа издала поводом прославе десетогодишњице О. У. Н. 24 октобра 1955 г. (Михел бр. 744). Аугустинчић је још регативно млад човек (рођен 1900 г. и сад је у напону стваралаштва. Од њега очекујемо много, јер његово длето и висско развијена уметничка инвенција јаш нису рекли последњу реч.

Цртеж за марку је израдио Рико Дебењак, графичар из Љубљане, по идеји Ото Бихаљи-Мерина, књижевника из Београда. Штампање је извршено у штампарији „Људска правица“ у Љу-

бљани; гумирање и перфорирање у За-'

веду за израду новчаница у Београду.

Литература:

1. Ото Бихаљи-Мерин: Розгфавге 5ђатпр5 With Designs From Yugoslav Art Through the Centuries. — Beorpaan, 1943.

2 М. Кашанин: Уметност и уметници. Београд, 1943.

3) Ј. Ногуаф: Култура Хрвата 1000 година. — Загреб, 1930.

кроз