Филателиста
+= рпреву
BE S RUR RAI
NMEA (BO ARE А
TIHOMIR DELJA
PRVI POMUSNJI RRMETNE POŠTE
(Nastavak sa 20 strane)
NEMAČKA
10 novembra 1933 god. izvršen je opit nove noćne rakete sa uspehom. Upoirebljen je jedam deo ranijih maraka sa gotskim žigosanjem na dve linije.
28 januara 1934. god. izvršen .je let za zimsku Đomoć iz Hewenfanzplaiz-a za Rosstrape u planinama Hartz-a. Izdate su iri speciialne marke, ali bez poštanskog žiga. '
4 aprila 1934. god. izvršen ie u Blankerberg prvi let, rakete bačene pomoću pomoću praćke u Hassenlfeldu. Za taj let, izdata.
15 aprila 1934 god. izvršen je drugi let
pomoću praćke u Hassenfeldu. Za taj let,
Zucker je izdao jednu crvenu etiketu „.Par Aerctorpedo”.
Najzad u novembru 1935. g. izvršena su dva opita aller-retour iz Furstenwalse za Scharmutzelsee.
BELGIJA
Nailazimo ponovo na Gerharda Zuckera. On je hteo 8 aprila 1935 god. da izvrši senzacionalnu probu između Ostendea i Duvra, ali je raketa K1 pala u more 24 milja posle svog odlaska i izvađena iz VOde od SS KTRIN MARU. Na mošti je bio štambilj pošte u Ostendeu od 8 aprila 1935, 5.
Istoga dana sličan je pokušaji izvršen sa raketom K2. Raketa je pala u more, ali nekoliko nedelja kasnije, Zucker je do-
bio jedam paket od kapetana motornjaka'
НЕМЕЉЕТТА koji je sadržao poštu koja je izvađena iz mora.
Jedan drugi eksperimentafor, Holanđanin Karl Roberti, produžio je ove pokušaje. On je 9 maja 1935. g. bacio 'svoju prvu raketu iz Dumberga za Knock sa uspehom. Raketa ZEENEEUW je prenosila 535 pisama. Izdate su 3 specijalne marke.
Zatim je istoga dana bačena raketa BELGICA iz Dumberga za Heyst. Gornje marke i efikete „Par ftusec” sa raznim реčatima upofrebljavani su tom prilikom.
4 novembra 1935. g. bačena je raketa JUPITER P26 u 11 sati uveče sa mlaže u Knocku, koja je sledila raketu „DE SCHELDE RV3” koja je bačena u 9 sati uveče, ali je eksplodirala.
Najzad, 4 juna 1936 god., Robert je bacio bez uspeha svoje dve poslednje rakete iz Knocka za Heyst. To su bile rakete ALBERTINE RV8 i BARBARA P31. Prva je eksplodirala i večina pisama je izgorela
ili pocepana. Druga je takođe eksplodirala. ali pošta nije oštećena,
KUBA
To je jedina zemlja na svetu, gde je Poštanska uprava rešila da izvrši zvanični eksperimenat prenos pošte raketom i da stvori jednu zvaničnu marku specijalne za taj eksperimenat.
Jedan probni let izvršen je 10 oktobra 1939. god. Izvršena je proba ispred iedne grupe članova Komiteta. Sftvorena jie iedna DĐrovizorna marka za poštu rakete. To је bila obična marka. sive Боје, па Којој је stavlien natisak. crn u dva reda „Primer Cohete Aereo 1939”. Ova je marka vrlo retka. Elsperimenat je pretrpeo neuspeh.
15 oktobra 1939. g. izvršen je zvaničan eksperimenat u Habani Sport Casine ispred Zvaničnog osoblja, vlasti i 300 osoba. Za tu priliku stvorena je zvanična marka šta više na normalnm zelenu marktı па зак „ЈЕхрегттепје '4е1 Соћејфе postal ano de 1939”. Tzdafta ie fakođe i specijalna dopisnica zn tai let. Broj pisama je bio vrlo mali. Tavnost se mjie interesovala та ђ+ај eksperimenat, jer nijedne novine toga do-_ ba ne govore o tome. Ta je raketa u ostnlom pretrpela neuspeh. pošto je jzvršila skok od 12 metara ona se stropoštala na zemlju.
VRKLIKA BRITANIJA
Pošto ie engleska vlada doznala da se Nemci jako interesuiu za ekenerimenfe Drenmošenia pošte raketama, počeli su i oni 1934. oc. да se inferesuiu za rakefe Times” ije tada pisao: „Mogućnosti rakete su ogromne i me može se znafi, još sada. dokle će niihovi incijafori da nas odvedu”.
Za vazdušni međunarodni saiam (APEX) koji je održan u Londonu 1934. g. nozvan je Gerhart Zucker da dođe u London da vrši probe prenošenja pošte raketom. Zucker je došao sa svojim aparatima u nadi da će ubediti Vladu i iavnost u korist pošte raketom. Hteo je čak da dobiie i koncesiju za redovnu službu kroz Hebrides, zapadno osfrvo Škofske koje se često nalazi u magli. Zatim je zamislio redovnu službu sa Kontinentom do ostrva Wight ода епов 5 Кт.. а Која bi trebala da traie 21 sekundu. Zatim jednu drugu službu između Jersey i Guernesey. Zatim je niegova ambicija bila da ustamovi službu između Douvres i Kalea čija bi razdaljina
шесте
55