Филателиста

povremeno se javlja devet raznih kataloga i sedamnajest raznih stručnih časopisa, koju fretiraju pitanja skupljanja taksenih "maraka. To je dokaz velikog interesovanja skupljača tog vremena za taksene marke i da inieresovanje za taksene marke kod skupljača nimalo ne zaostaje od intere·sovanja za poštanske marke.

Godine 1909 izlazi u Francuskoj čuveni Forbenov katalog, koji će sa svojim trećim izdanjem, koje je ugledao svet 1915 godine, konačno završiti prvi period istorije, skupljanja taksenih maraka. Od ovog poslednjeg izdanja svetskog kataloga tak-

· гезоуапје za faksene marke.

senih maraka pa do danas, nije se poja-

vio nijedan drugi katalog, sem onih, koji su obrađivali materijal pojedinih ili područja.

Posle Prvog svetskog rata interesovanje skupljača za ftaksene marke opada iz godine u godinu, jer poštanska marka, za-

država.

daje joj snažne udatvce. To je razumijiVo, .-

jer poštanska marka ide u korak sa kulturnim napretkom, ona postaje jedno od najmoćnijih sretstava internacionalne propagande. | . .

Taksena marica Do svojoj ulozi nije mogla i dalje da ide u korak sa poštanskom markom, iako njen značaj u pojedinim državama sa finansiske strane mnogo je zračajniji od poštanske marke. Taj značaj danas je još mnogo veći, a verovaino da će i u budućnosti biti vrlo značajan.

Visoke vrednosti taksenih maraka diktovale su izdavaču da njihovoj izradi Dosvete maročitu pažnju, iako njihov estetski izgled nije uvek bio na dostojnoj visini. Kod poštanske marke taj izgled je bio od presudnog značaja, jer je od njega zaVisio plasman marke. Poštanska marka postala je predmet irgovine i spekulacije i od strane mnogih izdavača, takođe i od većine trgovaca. Sasvim je mali broj izdavača poštanskih maraka, koji izdaju mar= ke samo zato šfo im. to diktuju potrebe poštanskog saobraćaja. Skupljači iz svoje

SAMEC VASO, Ljubljana

Poštanske marke raznih filatelističkih manifestacija

(Ispravke i dopune)

S interesovanjem sam pročitao članak „Poštanske marke izdate povodom raznih filatelističkim manifestacija” u „filatelisti” br. 6/8 i 9/10, jer i sam sakupljam ро toj temi, ali samo izdanja evropskih država. Usled toga šaljem neke ispravke, za koje mislim, da bi dobro bilo. objaviti ih da bi se eventJaialni sabirači toga područja mogli time Moristiti., Moram odmah u početku

a a O O i

ljubavi prema poštanskoj marki sve češće i nemilosrdnije terete se visokim opore= zivanjem, koje ima za cilj stvaranje Vveštačkih prihoda. Ovakvo shvatanje morala od strane izdavača poštanskih maraka хаdaje «snažan udarac napretku žfilatelije. Jz dana u dan sve je manji i manji broj skupljača koji su u mogućnosti da snose nezasite prohteve izdavača i trgovaca роštanskih maraka.

'Pakvo stanje u filateliji izazvalo je DOsle četrdeset godina ponovo znainije inteTaksena marka nije, niti, po svojoj ulozi, može biti, objekt za spekulaciju i nemilosrdnu pljačku skupljača. Ona nije predmet intereso=vanja od strane tbrgovaca-spekulanata. Taksena marka meskuplja se čista — veći, upotrebljena, može u potpunosti da zadovolji svakog pravog skupljača i ne zahteva znatna materijalna sredstva.

Skupljanje taksenih maraka ima i svoje specifične probleme. Ono zahteva poznavanje i praćenje finansiskih propisa jedne zemlje; rad na skupljanju znatno je teži i zahteva dosta truda i zalaganja; radu se mora mprilaziti studiski i istraživački, što pravom skupljaču pruža još veće interesovanje. Тако taksene marke nemaju dovoljno |lep izgled poštanskih maraka, ipak u većini pretstavljaju solidan izgled, sa mnoso. interesantnosti. Zbirke taksenih maraka imaju veću vrednost od poštanskin, ali me kod trgovaca i onih koji žele da spekulišu.

Neke zemlje obrađujući svoje poštan=ske marke, uvode u svoje kataloge i taksene marke, što je dokaz da ta najviša filatelistička rukovodstva preporučuju skupljanje maraka svoje zemlje. |

Naši filatelisti treba o tome ozbiljnije da razmisle, da' li da skupljaju ftaksene marke svoje zemlje, ili neke strane DOoštanske marke, koje imaju sva obeležja spekulacije i pljačke naših teško zarađenih materijalnih srefstava.

izdate povodom

reći da nisam ni ja nepogrešiv i da su, moguće, ostale još kakve greške, koje sam prevideo. U toliko pre, jer katalozi obrađuju tu temu vrlo površno, bez potrebnih podataka i objašnjenja.

Držao sam se reda država, kako је паveden u pomenutom članku i, kao što rekoh, ispravke se odnose samo na evropske države. <