Филателиста

| ПН ПР OON O M MO O O MMO ZLU AL 1

_ljene osnovne greške kako samih izlagačatematičara, tako i izložbenih foruma.

Т. KAKO I ZAŠTO JE DOŠLO DO NAGLOG

RAZVITKA TEMATSKOG SABIRANJA?

'poredo sa izdavanjem prvih poštanskih.

maraka počinje i istorijat filatelije. Nije trebalo dugo čekati pa da i ova vrsta sakupljanja malih papirčića postane prava strast za pojedine ljude. Razonoda, uživanje, strast, borba, krađa, falsifikovanje, prevara i trgovina s jedne strane a s druge dokumentarno sakupljanje, istraživamje, studije itd. dovelo je do toga da filatelija postane jedna svestrana nauka koja даnas od sakupljača zahteva svestranu stručnu spremu, na bazi materijala i sadržine poštamskih maraka. |

a) Po materijalu i spoljašnjoji suštini: poznavanje papira, vodoznaka, zupčanja, boje, izdanja itd.

b) Po suštini sadržine: poznavanje država, monefa, DOl. oblika država, istorije i geografije, nauke i umetnosti celoga čovečamstva.

Po dosadašlnjim načinima, wakumpljanje poštamskih maraka možemo u glavnom роdeliti ma Rklasimu i tematsku filateliju.

Klasična forma sakupljanja mpretstavljs bez sumnje „pravu” filateliju. Onaj ko ignoriše klasičnu formu filatelije i nemože biti „pravi” filatelista. Pa zašto je došlo dc tematskog sabiranja? Odgovor bi dao u 5 tačaka.

1) Danas „.početi” sakupljati klasiku je skoro nemoguće. Ta želja ako i postoji, u najviše slučajeva ostaje samo želja. Postoji malo nade da bi mogao nabaviti i neki bolji komad, jer su ti danas u „dobrim rukama”. I t. zv. veliki sakiupljači teško dolaze do boljeg komada.

2) Neko postaje tematičar jedmostavno iz razloga što voli marku i želeo bi mešto postići u wsabiranju. Želeo bi da uživa u tome kako mu raste zbirka, kako dobije uvek move i nove primerke. I tako zbirka „Živi” 1 ne mora biti stavljena „ad acta”.

3) Onaj iko postane tematičar, nalazi intelektualno-estetsko uživamije kao i „slobodan teren” da izabere omo što je srcu najdraže. -

4) Мповшпа je zatvoren put ka klasici, jer me raspolaže većim novčamim sreftstvima, a malo ima „tematskih” maraka koje postižu meprihvatljivu cenu za prosečno situiranog sakupljača. Svakako dešava se i tu da se ponekad dugo „lovi” na neku marku.

5) Tematika je najbolji teren, sa širokim mogućnostima za istraživanje jedne omiljene grane (Svakako klasična wpecijalizacija potrebuje mnogo veću siručnost u vezi sa markom).

U.

п.

BORBA KLASIČARA 1 ТЕМАТСАВА |

КАО МЕСАТТУМА РОЈАМА U PILATELIJI

Borba iklasičara i tematičara damas još stvarno postoji. Ali ova je borba u stvari jednostrana. Neki „strogi” iklasičari otvoreno potcenjuju tematsko sabiranje i jednostavno je odbacuju kao neozbiljno i meTilatelističiko. Svakako imamo dosta sa-. kupljača maraka, nefilatelista. Ali oni nisu mi khlasičami, mi tematičari. To su „amaterski trgovci” koji se učlane u meku podružnicu da bi lakše došli do nekih maraka i po nekad i sakupljali da bi deponovali novac i kasnije dobro zaradili. Marka je za njih samo valuta, stavljena u Rklasere, koja čeka na „mušteriju”.

Tematičari pak naprotiv, nisu neprijatelji Mklasičara. Oni stavljaju Klasiku па prvo mesto i to bez prigovora. Oni su postali tehničari već iz napred mavedenih razloga.

Da se tematika kod nas ne smaiira ozbiljnom filatelijom, pokazala je i dosadašnja praiksa. U čemu se malazi ovo omalovažaматје tematike? Ni naši zvanični fil. pretstavnici nisu se potrudili da se i tematici da odgovarajuće mesto” i da se uzme ozbiljno. Kao primer neka mam služi DOslednja velika izložba „JUFIZ III”.

Ova izložba je bila odlično organizovana i dosad majlepša u našoj zemlji. Retko ssam viđao ovakvu izložbu i u imostramstvu. Niko nije žalio što je posetio OVU grandioznu izložbu, jer je imao šta da vidi. O izloženom materijalu nebi govorio, ni

-o načinu organizovanja izloženih izvadaka

klasičnih zbirki, jer za pohvalu ne bi mogao maći pravi izraz. Ali me ibi mogao ovo isto Teći i za tematički deo izložbe. Što se ovoga tiče činilo mi se da tu nije učinjemo sve što bi se moglo učimiti. Nekako je to bilo kao nabačemo, bez sistema, nestručno, pomešano. Nije važno čiji je fo zadatak bio, ali uveren sam da nije bio tematičar. Uverio sam se i toga, da nisu uvek izloženi kartoni po Želji izlagača, mada je to bilo dato pravo izlagačima. Na pr. „Finlandija 56” poslala je izlagačima specijalne vrećice za kartone, koje izlapač želi izložiti i to u Mbroju dobivemih vitrima. Mislim da је na svakoj igpunjena Želja izlagača. To je izlagačevo pravo. Drugo je ako zbirka ne odgovara, Ali onda se i ne prima za izložbu. Ili kada ovo pravo izložbeni odbor zadržava za sebe, što se treba blagovrememo. saopštiti izlagačima. Za tematiku je ovo Vrlo važno, jer postoji individualna obrada u okviru propisa ili zakoma tematike. Čitajući naš stručni list „Filatelistu”, saznali smo da će tematika biti ocenjena. po mraviliman „ЕТРСО"-а (Еедегаћоп Тпфетпабопа! de Ehilatelie Comstructive). Svakako je bila

13

izložbi ·