Филателиста

а ер Ia NE ~ Ia “= = = ~

Ра > # tražite, recite samo da ćete sutra doći i sve je u redu. On će već naći puta i načina da vam nabavi ono što tražite i obračuna cemu bez neke velike. „marže”. Glavno: je da se tradicija i čast senskih bukinista održava i poštuje, kao što se

Njima je neshvatljivo da se novo-izdata

održava i poštuje tradicija i čast Pa--

гта ...

Вопа Point des Champs-Elysees, Rue Drouot, Palais-Royal i Senski bukinisti su četiri velika centra pariskih trgovaca ma-– Traka.

Međutim, prodavnica maraka ima rasutih po celom Parizu. U svakoj prometimoi ulici naiđete na izloge načičkane albumskim ftabacima maraka, katalozima celog sveta, klaserima, specijalnim „albumima maraka Francuske, Nemačke, USA i dr.

I što je vrlo važno: među izloženim markama ima i dosta maraka Jugoslavije.

Interesovao sam se da Jli i u unutrašnjosti Framcuske ima dosta prodavnica maraka i kazali su mi da u svakom malo većem „mestu ima po neka волта. Је, u našoj zemlji na svakih 1.300 stanovnika dolazi jedan filatelista, — u Framcuskoj svaki 140 stanovnik je filatelista. Framceuska danas ima preko 300.000 filafelista i preko 1000 filatelističkih klubova. Samo. u Parizu ima nekoliko desetina filatelističkih klubova sa preko 100.000 filatelista.

Posetio sam jedan sastanak jedmog pariskog filatelističkog kluba gde me je poveo jedan moj prijatelj. U lepo uređenim prostorijama za stolovima sedelo je oko pedesetak ljudi i razgledalo marke. Kao i kod nas i tamo se vršila razmena, kao i kod mas i tamo se vršila kupovina i prodaja maraka. Samo sa jednom razlikom: broj članova je ograničen; prijem u članStvo se vrši samo uz preporuku dva člana kluba i samo ako je sa prijemom saglasna najmanje polovina starih članova.

Inače, bez toga se ne može postati članom kluba. bez toga su vrata klubskih prostorija zatvorena pred vama.

Opštu zbirku maraka Jugoslavije retko ko skuplja, jer je to skupo, cene nesigurme, a razmena sa našim ljudima slaba.

Ernest Laslo

serija ne može poslati odmah posle njenog izdavanja, njima je neshvatljivo da može postojati ključna marka i da jedna serija, danas izdata, može sutra nestati sa poštanskog šaltera, može sutra koštati mekoliko puta više nego što je njena nominalna vrednost.

Tematske marke su omiljene kod filatelista u Francuskoj. Skupljaju se svi mogući motivi počev od aviona, brodova, jeАгиса, суеса i Životimja, pa do maraka koje sadrže makar i malu nijansu plave boje ili neke druge.

— Ali, rekao mi je moj pariski prijatelj ako treba da pomažem privredu Monaka, San Marina ili Mađarske kupujući njihova sumnjiva izdanja cveća, Životinja i slima, po nekoliko puta skupljoj ceni nego što je mjihova nominalma угедпогћ, onda, verujte, moja će zbirka ostati bez tih serija i za njima neću žaliti. .

A zatim posle male pauze, osmehujući se dodao je:

— Žao mi je, ali ja u svojoj tematskoj zbirci životinja nemam ni poslednju seriju izdatu u Jugoslaviji.

Pariz ima preko dve stotine poštamskih biroa, a skoro svaki ima filatelistički šalter (sa vrlo malim izuzecima na mperiferiji Pariza). Na svakom šalteru možete kupiti sva izdanja maraka za prošlih nekoliko meseci, a ako slučajno ta mošta nema ono što tražite, ljubazni poštanski službenik okrenuće telefonski broj пајbliže pošte i uputiti vas da tamo možete dobiti ono što tražite.

I što je još interesantnije, Pariz ima u Avenue de la Bourdonnć br. 83 i specijalmu prodavnicu maraka svih francuskih kolonija. U njoj možete kupiti istovremeno marke Madagaskara, Guadalupe, GuJane i ostalih francuskih kolonija, — razume se samo ako imate dobre franke. Cene novih izdanja su iste kao i odgovarajuće cene m kolonijama, dok su ramija izdanja za nekoliko procenata skuplja.

Jer, Pariz je grad stranaca i raskoši ali i grad maraka.

O novim putevima filatelije

(Nastavak sa тапе 14)

USLOVI ZA DALJI RAZVITAK TEMATIKE

Dosadašnji rezultati uspeha naših tematičara nisu značajni. To se i nije -moglo očekivati, jer je tematika za naše filateliste vrlo mlada grana načina sakupljanja.

Kod nas se nije ni propagiralo dovoljno i tako je tematika zahvatila šire slojeve uglavnom kod naše omladine. To je i razumiljivo, jer суеђ tematike daje njima skoro jedinu mogućnost ozbiljnijeg sakupljanja. Zato se i naša omladina opredelila, u glavnom, za tematiku.

Пн 51