Филателиста

je, što se fiče izdavanja maraka, mnogo manja od kontrole iz Rima. Malo je пеzgodna situacija, koju su u pogledu okupatorskih izdanja ostavili Talijani. Oni su obrali skorup, a filatelisti su s priličnim

nepoverenjem gledali na sve što dolazi iz

okupirane Crne Gore. No to nije smetalo „Sturmere”, „Draugagere” i „Jjunake” Drimca Eugena. Nemačko tržište konzumiraće marke dz patriotskih motiva i bez mnogo kritika, a preko Švajcarske proturiće se ta izdanja i u ostali svet. I tako je započela emisioma aktivnost DOO O špekulanata u Сгбпји".

Проф. Стојан Христов

Posle mavoda četiri izdanja tih „franko

| maraka” ovaj naš dobar poznavalac ovih

„ratnih izdanja” kaže: „Svakako time nije · završen plan emisione aktivnosti, i da nije bilo nemačkog poraza i hitnog povlačenja, pitanje je, čim bi Još preduzimljivi fabrikanti maraka msrećili filateliju”.

I evo, R. Bernardeli objavljuje još i OVO, nadamo se, poslednje izdamje, „koje su pravili nemački uniformisani špekulanti uz žloupotrebu okupatorske vlasti, a bez stvarne potrebe poštanskog prometa”, a koje tačno potvrđuje mavedeno mišljenje druga Novaka.

Филателија у служби науке и културе

Кад би се, стриктно узето, анализирао појам науке, дошло би се до објективног закључка да целокупна настојања ч0вековог духа у циљу проналаска обухвата разне појаве делатности. У овоме комплексу психофизичких појава не може се тако лако повући она крајња граница између појединих по својој природи идентичних процеса. Аналогно узето, објективност не би била изолована, кад би се анализирале честице целине, у овом погледу науке, која обухвата све видове рада, било интелектуалног или експерименталног: у школи, лабораторији, кабинету, фабрици, руднику итд. И преко овога постигнути закључци о космолошкој и биолошкој истини почивају у основи рационалног индивидуа, а после пласиране у моћи колектива, разуме се рад кроз векове.

Све ово делано са тенденцијом за добро човечанства фузионирало се у заједнички стремеж под именом науке, јер другачије се не може ни говорити, пошто наука као целина не може бити плод индивидуалног напора зато што су и сама дужина човековог егзистирања, а у вези с тим и његова моћ закључивања, ограничени временом.

Ето у том бисерном ланцу човекових потреба заводно место припада и нашој филателији, која из дана у дан заплењује све већи број љубитеља, очаравајући их својом специфичном естетиком и привлачношћу.

Она је за кратко време постигла резултате. Појава прве поштанске марке датира од четрдесет година Х1Х века, кад је установљена као средство за наплаћивање поштанских услуга. Ова сличица носи на себи ознаку вредности наплате за учињене услуге при преносу поштанских пошиљака. Њеном. појавом

био је решен један врло важан проблем у дотичној грани пословања. Током времена ова поштанска марка пренета је за кратко време из Енглеске скоро у све културније државе: 1841 године у Америку, 1843 у Швајцарску, 1849 у Француску, 1850 у Аустрију, 1866 у Србију итд. Прво филателистичко друштво основано је 1869 године у Лондону. После овога су поникле безбројне организације, Овим током поштанске марке су постале предмет индивидуалне забаве људи, који уживају у њиховој лепоти, било да су поређане у обичне свеске; класере или албуме. Тако се градила физиономија филателије, која стварно у себи крије нешто привлачно, које нешто је окарактерисао један (бугарски колега следећим речима: „Природно је то, да је филателија поред културе нешто више; она је нежније, најфиније цвеће културе, чију арому може да осети само онај, који се уздигао над свакодневним појавама — над обичним и упутио своје погледе навише према лепоти.“ Из овога следује да поштанска марка, поред своје намене у поштанској практичној употреби, има и пуно других дражеснијих момената, специјално, за праве филателисте, као например: забављање у слободним часовима, уживајући у задовољству и разоноди, васпитавање себе у строгој педантности, навикавање своје воље на стрпљивост и истрајност. Ономе који је слабо упућен у филателију, могућно би овај рад био досадан, и он ће се определити, из разлога неупућености и слабог познавања филателије у неке штетне страсти, (кафански живот, коцку, ленствовање и др.). Насупрот овоме човек са извесним вишим културним погледима не би се тако негативно изразио и одвратио од