Филателиста

Жиг је на српској војничкој дописној карти са датумом „16. ХЕ'. — Нисмо је

писао неки Србин из Пирота своме зету у Београд 12. ХЕ — Напред смо навели да је бугарска војска ушла у Пирот 16. XI. — Ово нас доводи до закључка да је Србин ову карту предао српској пошти, која није, пре евакуације, стигла да је жигоше и експедује за Београд, те ју је жигосала бугарска пошта одмах по отварању — првог дана, — што значи да је бугарска пошта у Пироту почела да функционише одмах по окупацији Пиpora. Метаско оКџрастопо

U italijanskom časopisu „La Rivista Filatelica d'Italia” br. 2 za februar 1957 g. objavio je Renzo Bernardelli jedam člančić o jednom do sada nepoznatom memačkom izdamju maraka za Podgoricu (sadaŠnji THtograd) za vreme okupacije Crne Gore pri kraju Drugog svetskog rata.

Prikazana serija maraka sastoji se iz 6 vrednosti izrađenih od italijanskih maraka redovnog izdanja, zvamog „Imperiale” iz 1929 godine, sa crnim. pretiskom u pet redova „Deutsche Militar-verwaltung Podgoritza TIM.

„Ove marke su veoma slične onima iz-

datim za nemačku okupaciju Kotora i, pretpostavljam, da su bile preštampane u istoj štampariji, koja je i te marke pripremila za Kotor”. Navodi dalje da „ove вагке nisu mikad stigle u Podgoricu, već da su uništene skoro су“, sem malog broja primeraka, koje su slučajno. napabirčili neki filatelisti, — pa radi toga mikad nije bila objavljena nikakva vest o njihovom: postojanju, pa da ni u Mihelovom katalogu, koji vrlo marljivo navodi sve marke izdate od nemačkih trupa za vreme mposlednjeg rata, nema pomena o njima”. |

Od ove serije pisac ima jednu upotrebljenu vrednost (20 lira na 75 čentezima) za vazdušnu poštu) i, mada je žig bio

Други жиг, поштански, изгледа, био је у употреби у првој половини децембра, јер су жигови, који су нам дошли до руку, носили датуме из тог времена (4 и 8 децембра). И овај жиг је једнокру-

"жан, пречника 30 мм, али, док онај први

није имао ознаку места, овај има само имена места: горе на бугарском.у ћирилици „ПИРОТЂ“, доле латиницом „PIROT“: mnaTryM је исти као код првог жита.

Ова пошта је била затворена око половине децембра 1885 године, пред повлачењем бугарске војске из Пирота.

izdanje za Podgoricu

nepotpum, on je prepoznao da je to о otisak redovnog žiga nemačke ratne pošte, i da je ovo trebalo da posluži kao dokaz da su marke bile u upotrebi.

Pisac navodi da ima iz ovog izdanja ove vredmosti:

Lit. 2.— na 5 c. mi

Lit 3. — na 10 c. mi

Iat. 5. — na 15 c. mi

116. 10. — па 20 с. mi

Lit. 20. — na 75 c. miL za redovnu poštu, i

Lit. 20. — na 75 c.mi za vazdušnu poštu.

Uz tekst date su i slike: dve neupotrebljene vrednosti i one „upoirebljene” s rekonstruisanim nemačkim žigom, kojim je, DO mišljenju pisca, bila poništena ta marka.

Pisae završava ovaj svoj člančić sa željom da bi mu se o ovom izdamju dostavili. podaci, koji bi bili· poznati čitaocima.

Ovde nam se nameće misao da ponovimo neke pasuse iz jednog članka Drag. Novaka, koji je napisao u našem časopisu za 1950 godinu o nemačkim okupacionim izdanjima za Crnu Goru: . „Iza kapitulacije Italije preuzeli su okupatorsku vlast u Crnoj Gori Nemci. Razumljivo je da im slava i profiti talijanmskih fabrikanata nisu dali mira... Prilika je tu i treba da se izrabi što je više moguće. Kontrola-iz Berlina