Филателиста

i unutar ovog po Dofrebi ili hronološki ili po pravcima kojima su pripadali.

Nepravilno je skopčati dve ili više različitih tema i obraditi ih kao „jedmu temu”. Svaki motiv mora svojom slikom ili

umutrašnjom sadržinom da pripada glavnoj temi. (Jedan izlagač je napr. temu · Olimpijada” skopčao sa „državnim роglavarima”, što je potpuno pogrešno).

Svaka nelogična i mnestručna kombinacija raznih fema mora se izbegavati. Samo stručno obrađene teme spadaju u red ftemafskih zbirki i mogu biti izložene na izložbama. + - b) Spoljašnja obrada. Marka mora da stoji u centru svake tematske zbirke. Niukom slučaju ne sme da bude potisnuta od strane slikovitih dodataka ili suvišnog teksta. Treba izbegavati svako nefilatelističko sreistvo.

Tematska zbirka ne sme da ostane bez naipisa, koji treba da služi kao vodič glavne teme i tumač karaktera zbirki, ali ро рагон „Биш Ктафак“. Та Kkratkost ne važi za naučno-temafsku zbirku.

Natpis može biti napisan: mašinom ili rukom (po karakteru zbirke,na pr.naučno: mašinom, estetsko: rukom).

Za slaganje ili montiranje maraka važe pravila „klasične škole”: samo poništeno ili samo neponišteno. Kod izuzetnih slučajeva treba opravdati razlog.

Ал, Ј. Петровић

Kod poništenih maraka žig ne sme да pokrije sliku teme na marci.

Vodoznaci i zupčanja se mogu uzimati u Obzir.

'U pojedinostima freba da se ostavi. najšira mogućnost individualiteta sakupljača, što se tiče izbora i ograničavanja teme, kao i umetničke obrade (u okviru navedenih zakona).

OCENJIVANJE IZLOŽAKA

Sakupljač treba da bude načisto i sa uslovima ocenjivanja na izložbama.

a) Članovi ocenjivačkog suda treba da budu (po mogućnosti) iskusni filatelisti „tematičari”.

b) Ocenjivanje se sprovodi po bodovanju, po sledećim tačkama:

T. Opšti utisak maks, bođovi 82 8

II. Sačuvanost A: III. Retkost. obim и 12 IV. Fil. znanje # 10 V. Stručno znanje i tematska

obrada ; 14 VI. Istraživački rađovi - 5 6-

ЏОКиргпо 62

Мавтауапје: a) 20—26 bođova = dovoljno = diploma р) 27—38 | = дорђго = ргопбапа med. с) 39—50 = = vrlo dobro = srebrna ЈЕ аду 51—60 = = Odlično = poznaćena e) 61—62 = majstorski = zlatna međalja

Жигови бугарске поште у Пироту 1885 године

После присаједињења Источне Румелије Бугарској, 22 септембра 1885 године, краљ Милан је сматрао да је тиме била поремећена балканска равнотежа, те је Србија објавила рат Бугарској. После кратког времена српска војска се почела повлачити, па је чак била напустила и Пирот, у који је бугарска војска ушла 16 новембра.

Одмах по уласку бугарске војске била је отворена и бугарска пошта не само за војне обавезнике, већ и за грађанство.

Немамо ближих слжбених података о датуму отварања ове поште, чије је постојање чак било прешло у заборав, те је ни сама бугарска поштанска управа није могла нигде објавити, па није поменута ни у службеном делу ' „Грађа за историју пошта Бугарске“.

Ни Дероко није дао податке у свом делу „Гле Poststempel von Serbien 1840 bis 1821“ о прекиду рада српске поште у Пироту за време док је трајала окупација (око месец дана).

Ову краткотрајну бугарску окупациону пошту, изгледа, извукао је из заборава Франц Сее у својој студији „Прилози за историју развитка поште на територији Бугарске“, коју је пок. Дероко превео из бугарског часописа „Поштанска марка“ на српски језик и тај превод отштампао у „Филателисти“ за 1939 годину. Само према датумима на жиговима, који су нам дошли до руку, можемо приближно да утврдимо и време функционисања поште и употребе жигова.

Позната су нам два жига ове поште.

Мислимо да је прво био у употреби чисто војни жиг без ознаке места, једнокружан, пречника 30 мм, с натписом у кругу „1 воЕНО подвижно — ПОШЕН. ПИСАЛИШ. и с датумом у средини у три реда, један испод другог: дан, месец (римска бројка), година (са две последње бројке). Плаве боје.

Интересантан је примерак, који има у својој збирци друг Мирко Вернер.