Филателиста

Осим тога код свих горњих зупчања доста су чести случајеви померања поје-

диних усправних или водоравних линија

зупчања, тако да се могу доста лако наћи марке разне величине, тачније, с ру"бовима (усправно или водоравно) разне тпирине.

Код зупчања 12:11 ми 12/: нема варијаната зупчања.

Марке са зупчањем 12:/», поред зупчања, разликују се нешто и по боји од осталих марака овог издања. Тако боја марке од 3 динара има маслинасто-зе-лену нијансу, а марка од 4 динара више плаву, док је код марака са другим зупчањима зелена, односно више ултрамарин. Ова разлика у нијансама дозво-љава претпоставку, да марке с овим зупчањем потичу од једног накнадног тптампања, коме се прибегло, да би се допунила код маркарнице поручена количина марака овог издања.

ing. MIRKO VERNER

Марке од 3 динара са зупчањем 12: : 11:Љ ретке су, јер је од њих нађено свега 3—4 арка непоништених (у Београду) и један незнатан број поништених примерака. Марка од 4 динара са овим зупчањем до сада још није пронађена, мада није посве искључена могућност проналаска кога употребљеног комада.

Исто тако су ретке неупотребљене марке са зупчањем 129» Марке с овим зупчањем нађене су само на територији поштанских дирекција на Цетињу иу Скопљу и то много доцније од марака са другим зупчањима и зато су оне биле готово већ утрошене, кад су примећене. Стога је и количина неупотребљених таквих марака, која је доспела у руку филателиста, посве незнатна. Нарочито мало (мање од 200 комада) има неупотребљених марака од 83 динара. Употребљене обе вредности са овим зупчањем. иако су знатно ређе од марака с осталим зупча-

њима. пронађене су у нешто већим количинама. Sabiranje poštanskih dopisnih karata

U razgovoru sa našim filafelistfima često konstatujem, da su mmogi od naših sakupljača i previše skrommi u pitanju Što masovnijeg učestvovamja kako na našim domaćim, fako i na međunarodnim filatelističkim izložbama. Odgovori su najčešće — da im je premalena zbirka za izlaganje, naročito ne ma većim izložbama; da nisu u stanju da obrade zbirku, jer nemaju smisla za taj posao ili pak da Još nisu videli na koji se način to čini itd. Najčešći je odgovor, da sa neznatnom zbirkom, ikoja pretežno obuhvata паса područja, — nemaju dovoljne hrabrosti da izlaze.

Istina, za jednu veću izložbu pofrebno је да se zbirka temeljito pripremi, da ista Đude dobro obrađena — a pri tome treba naročitu pažnju obratiti da se me ide sterTeotipno, već da se umese nešto novo, da obrada otskače od drugih objekata, a da ipak bude ma estetskoj visini i da obuhvata jedmu celinu, — potpuno područje sabiranja. — Uloliko je jedno područje kompletnije, to će svakako i rezultati kod nagrađivanja biti za izlagača pozitivniji.

Razmišljajući o tim primedbama došao sam do zaključka, da su svi ti odБоуот na moje upite, donekle opravdani, jer je krajnji cilj izlaganja Код svakog sakupljača — da postigne neko priznanje za svoj uloženi trud, a čim će to priznanje biti veće, tim će jače polsticati izlagača na dalji rad i na usavršavanje svojih iz-

ložaka. — Ali ipak shvatam donekle i zebnju pojedinaca od učestvovanja ma уеćim priredbama — nmaročito ma međuna– rodmim filafelističkim izložbama:

. Ipak svi oni, koji imaju volje, mogli bi postići dobre rezultate: samo #теba da posvete više volje i truda za razradu izložaka ili pak da odaberu područje filatelije u kome mogu na relativno lak način da stignu do cilja; — u kome još danas nije tako jaka konkmuremcija, pa čak ni na međunarodnom polju. Naprimer sakupljanje poštanskih dopisnica (dopisnih karata sa naštampanim markama — a ne razglednica! Primedba piščeva) je grana filatelije koja je pre pedesetak godina bila veoma rasprostranjena, ali je posle PrVOg svetskog rata u znainoj meri opala, danas je ponovo omiljeno područje sabiranja. Sakupljanje poštanskih dopisnica i koverata (po filatelističkoj terminologiji „celine”) je u neki evropskim i prekomorskim zemljama еота rasprostranjena grana filatelije, koja ponovno oživljava i sve više i više dolazi do izražaja iz više razloga, od kojih je najvažniji, da za međunarodnu razmenu dopisnica ni u jednoj državi sveta ne postoji nikakva zabrana i iste se mogu slobodno menjati, jer im mnije određena vrednost, bar ne po međunarodnim priznatim katalozima, koji obuhvataju područje celina celoga sveta, — osim kataloga dr Aschera iz 1928 godine i kata-

13