Филателиста

Тога ВесЕећацо 17 1938 godine, — ali koji su kako po obradi, tako i po određivanju vredmosti već zastareli, — jako su vanredno dobro obuhvatili i ranija, područja Jugoslavije (Srbiju, Bosnu, Crnu Goru, Jugoslaviju predrainu itd.), — tako da je to jedna od „slobodnih” grana filatelije, gde ne ometaju izgradnju zbirke razni propisii ograničavanja međunmarodme razmeme. Neki od filatelista će postaviti sada оpet pitanje: u redu, ali kako да sakuiplja-

mo te dopisnice, — Како да dođemo do njih i koja područja da sabiramo?! T fu je odgovor lak. — Prvenstveno treba sa-

kupljati naša područja, do kojih možemo lako doći; ali svi oni koji imaju za to volju, lako mogu maći parinera i za bilo koju državu, koji će mu dostavljati pojedinačne dopisnice svoje zemlje, od prvih izdanja, pa sve do damas.

Ako temeljitije uđemo u frelman ove grane Којекејопатефуа, vidimo da je OVO područje i te kako usko povezano sa fila-

. telijom, jer se skupljaju samo one celine,

na kojima su poštanske marke naštampa– ne, dok sve ostale vrste dopisnica (vojne karte i državna izdanja bez naštampane marke) misu predmet sakupljanja u ovoj grani sabiranja. Sve dopisnice imaju isti karakter kao i poštanske marke, obavljaju istu dužnost, poštanski su upotrebljavane, samo po svom volumenu znaino otstupaju od uobičajenog mam formata poštanske mamke. Neke od dopisnica pretstavljaju i retkost, jer su izdate možda u malom tiražu, ili su izdate mekom zgodom kao prigodne karte, ili se u toku vremena zabacile i propale, te ih je malo ostalo za one, koji se bave ovom granom filatelije.

Naše dopisnice su naročito imteresamine, za sabiranje, a mogu se od istih sastaviti veoma lepe specijalne pa i studijske zbirke — Које obuhvataju razna štampanja istog izdanja, koja se međusobno razlikuju, kako po boji naštampane marke, fako isto i po boji i 05talim osobinama hartije, na kojoj su Кагte štampane. — Sve to stručno i estetski

obrađeno ma albumskim listovima ргејstavlja jedmu ozbiljmu celinu i može d= postigne vanredne rezultate ne samo mz nacionalnim, već i ma najvećim svefiskim azložbama.

Rezultati postignuti samo od mekih naših izlagača ma svetskim izložbama zadmjih godina (po mekoliko drugih i frećih plasmana) jasno dokazuju, da se ta grana sakupljanja mnogo ceni i ma međunarodnom polju filatelije, kao i to da su neki — nažalost za sada malobrojni naši sakupljači — dokazali, da je vredno baviti se ovom granom: filatelije, da sakupljanje celina može da pruži, na relativno lak mačin i uz skromma sretstva, koja treba da se ulažu — iste, pa čak i veće mogućnosti nego poštamske manmke i ostale grane filatelije, da naši filatelisti dođu do izražaja na macionalnim i međunarodnim izložbama maraka. |

Za mas je od prvenstvenog značaja izgradnja zbirki celina naše klasike (Srbije, Crne Gore i Bosne), ali mnogo zado voljstva će pričiniti sakupljačima i razrada naših novih područja celina.

Smatram da bi bilo veoma korisno, da u republičkim centrima filatelije u okviru Saveza po jedam zato zainferesovani filatelista dobije specijalno zaduženje da se bavi posredovamjem pri obradi zbiraka celina i da posreduje u ispunjavanju želja onih, koji su voljni da se altivno bave ovom, u međunarodmim Krugovima dosta omiljenom gramom filatelije i da daje potrebna uputstva svima, koji žele da se ozbiljno bave sakupljanjem celina.

Pisac člamka raspolaže sa svim dosadašnjim edicijama o celinama, izdatim od strane pojedinih uprava Dptt i saveza, kao i sa pomenutim Кафајоста аг Азсћега, Beckhausa i svescima novih izdanja Berlimskog cemtra za sakupljanje celina, te rado stoji ma maspoloženju svima onim. koji ozbiljno žele da se pozavabe bilo kojim područjem sakupljanja celina celoga sveta.

•.

Uredništvo „,Filateliste“ želi svojim čitaocima i saradnicima

Sretau, Havu, qadiav!