Филателиста

1918, ove marke ostale su u upotrebi do 16 јипа 1920 godine, kada su defimitivmo povučene iz prometa.

Austrija je ostatke maraka iz 1912 godine preštampala u vremenu od 1915 do 1918 za okupirana područja u Srbiji i Rusiji, a jedan preostali deo preštampala je za potrebe u svojoj zemlji za naplatu trošarine na vino. Preštampavanjem ovih maraka dobiveno je 247 raznih vrednosti.

Jugoslavija je sve preostale marke Коmisiski spalila na dan 10 marta 1922 godine u Fabrici duvana u Sarajevu. Poznato je da je spaljeno maraka od 40 kruma 12.735 komada a od 50 kruma 7.872 komada.

POREZ NA DRVO uvodi Austrija u Bosni počev od 29 februara 1880 g. Ovaj porez plaćala su ona lica koja su vršila prodaju drva iz državnih šuma. Za naplatu ovog poreza izdate su marke, koje su štampane u Zagrebu. Marke su sečene nezupčame i nose пафрје: „Desetina” па hrvatskom i srpskom i „Zehent” na nemačkom. Vrednosti su: 2 movč. sa štamparskim slogom u crmoj boji na žutoj hartiji. Postoji ista marka otštampanma na crvenoj hartiji. 10 novč. na žutoj, plavoj i crVenoj hartiji.

Ove marke su vrlo retke. Poznat je primerak od IO novč. sa štamparskom greškom „SARAJEZO” umesto „SARAJEVO” Ova greška brzo je primećena i takve marke su uništene. ·

POREZ NA ŽIŽICB uveden je 24 marta 1917 god. Marka ima oblik trake. Izdate

su sledeće marke:

1. — Kontrolna marka bez oznake vrednosti. Štampana je u crvenoj boji na beloj hartiji;

2. — Redovni porez. Marka od 2 helera štampana u crvenoj boji ma beloj hartiji i 10 helera štampana u crmmoj boji na beloj hartiji. :

3. — Porez na uvezene žižice. Marka od 2 helera štampana u crvenoj boji na žutoj hartiji i 10 helera štampana u plavoj boji na žutoj hartiji.

4. — Naknadno uvedeni porez. Marka od 2 helera štampana u plavoj boji ma beloj hartiji i 10 helera štampana u zelenoj boji na beloj hartiji.

— 5. — Kontrolna marka za žižice oslobođene od poreza. Marka štampana и стnoj boji na zelenoj hartiji bez oznake vredmosti. *

KONTROLNA MARKA ZA ŠBĆER. Nema oznaku vrednosti. Marka nosi grb i natpis: „Zatvarni biljeg za šećer”. Boja marke je crna i crvena. Ova se marka lepila na šećer pakovan u glavama prilikom izlaska iz fabrike. ~

Таксепе татке Bosne i Hercegovine pretstavljaju dragoceni materijal. Danas Je on već vrlo redak. Najveći broj zbirki nalazi se u rukama austriskih skupljača. zatim u SAD. Kod nas su poznate 93—4 značajnije zbirke.

ПОМЕН УМРЛИМ ФИЛАТЕЛИСТИМА СЕРГИЈЕ МАНЖЕЛЕЈ

Изненадно, некако подмукло, отргнут је из наше средине ретко добар човек и обдарени филателистички стручњак. Тај нестанак оставио је дубоку и приметну празнину, јер је Манжелеј био један од оних људи, који зраче својом појавом и непосредишћу. Увек приступачан, присан, освајао је готово на пречац и потпуно.

Уживао је глас одличног познаваоца марака. И, доиста, мало је таквих стручњака, какав је био Манжелеј. Универзалано образован; говорио је перфектно неколико страних језика. Манжелеј је пришао филателији још у детињству и, већ тада, са љубављу и жаром пасионираног сакупљача. Испрва само тежња да се скупи што више марака, што је, у осталом и правилно код деце и почетника, ускоро се код Манжелеја претворила да се дубље и. озбиљније проуче марке, покуша да од-

гонетне безбројне тајне, које крију марке и филателија.

По природи педантан и тачан, он је брзо ушао у ред стручњака и одличних познавалаца нарочито руских, швајцарских и југословенских марака. До-