Филателиста

Ал. Ј. Петровић

Кашалог марака југословенских земаља за 1958 годину

Ове године добили смо ново издање — МУ издање нашег каталога. И код њега је задржан облик и распоред градива ранијег издања, — али је знатно повеЋано; док је IV издање имало 318 страна. ово има 354, — с истом величином листова. У ово издање каталога унесена су сва издања марака до краја 1957 године. Тиме је задовољена потреба сабирача југословенских марака, која је само донекле била постигнута литографисаном допуном каталога ТУ издања, издатом годину дана пре овог дефинитивног У издања.

Ово издање није само обичан каталог — ценовник, већ у знатној мери прелази у приручник, јер доноси многе корисне податке о маркама: о њиховом постанку, о творцима марака (уметницима — пртачима и граверима, о штампарским заводима), о материјалу употребљеном за израду марака, о начину израде; о величини издања, о времену важења и др. Ови подаци нису дати у потпуности за сва издања, али се свакако иде путем ка изради приручника, корисног за сваког сабирача наших марака.

Није лака обрада једног таквог каталога за југословенске марке, јер су Јутославија и земље из којих је она састављена преживљавале многе промене у свом политичком животу, па је то утицало и на разноврсност издања марака. Почевши од кнежевине, па краљевине Србије и исто тако Црне Горе, па преко издања за Босну и Херцеговину, настају, после [ светског рата и ослобођења, покрајинска издања за ослобођене покрајине, па заједничка — општа издања за целу краљевину; за време П светскмог рата јављају се многа окупациона издања, после ослобођења и разна привремена, помоћна издања по покрајинама и градовима, и најзад, општа издања за ФНРЈ, а упоредо с њима и издања за СТТ. — Сва су се та издања морала подвајати у посебне одељке, који су морали, сваки за себе, да буду пажљиво обрађени. То је изискивало много труда, али тај труд није био узалудан; — постигнут је задовољавајући усп Истина, ту и тамо наћи ће се замерке, и оправдане, али оне нису од толике важности, да могу неповољно утицати на доброту каталога.

Као и за прошло издање, и сада ћу ја навести неке ствари, које по мом мишљењу треба исправити у наредном издању, кад већ није то учињено у овом

издању према мојим примедбама наведеним у приказу ТУ издања каталога.

Увод је више дотеран и — добар је; одговара уводима у великим европским каталозима и послужиће корисно сабирачима, који се буду служили овим каталогом. Али, налазим да је требало усвојити моје примедбе у приказу прошлог издања и исправити неке по мом мишљењу погрешне изразе. Например, на стр. 9 у 9 реду опет је JDOT DOJE израз „необојене ивице“ на маркама ме сто необојене руб не површине или необојени рубови око слике. Ивица је једна црта, линија и не може означавати површину слике. Исто тако у уводу код зупчања је задржан израз „величина зупчања“ место степен зупчања, који је израз по мом мишљењу тачнији. Сем тога задржано је и раније означавање разних зупчања код једне марке (код мешовитог зупчања).

Код натписа — имена држава — у заглављима појединих одељака та су имена отштампана ситнијим словима, а свакако их је требало отштампати баш крупнијим словима ради боље подвојености одељка.

У одељку за Србију (на стр. 16) пада У очи поновљени и у овом издању датум увођења државне поште у Србији „27, март 1840“. То је свакако требало да буде датум отварања поште за јавни саобраbaj, а тај је датум у мају 1840 г., према најстаријем нађеном писму то је 25 мај. То би требало исправити!

Одељак за предфилателистичка писма Србије је за нас од велике важности — како за филателију, тако и за историју пошта. Ради тога сматрам да би га требало прерадити, исправити грешке и унети нове податке до којих се у међувремену дошло. И сада сам мишљења да је сувишно било уводити у каталог оне поштанске линије из „Устројенија поштанског заведенија“ од 15 октобра 1843, а онај пасус иза пописа линија „Код прве линије у местима Крушевца и Брза Паланка постојале су само мензулане, док У свим осталим местима и поште и мензулане“ због нетачности требало је избацити. Да бих уштедео простор у часопису нећу овде наводити нетачности овог и других навода у овом одељку, већ упућујем:на моју студију „Српске поште и поштански жигови од 1840 до 1866 године“ у новом „ПТТ архиву“ св. 1, Мислим да ће приређивач наредног издања каталога тамо наћи доста материјала, на

124