Филателиста

ФИЛАТЕЛИСТА

ОРГАН САВЕЗА ФИЛАТЕЛИСТА СРБИЈЕ — БЕОГРАД _

10-12

; ' Година десета окт.-дец. 1958

НИКОЛА ЈЕРЕМИЋ

цртач и грабер срперих поштансвих марара

(Наставак)

Преласком у Грчку, на Крф српска влада је почетком 1916 године тамо образовала поштанску станицу, која је у то време обављала званичну поштанску службу са Солуном и другим местима у Грчкој, где је била смештена српска војска, а такође и с нашим дипломатским · претставницима у иностранству. За ове званичне поштанске поптиљке нису биле потребне марке, и станица их "није ни употребљавала.

Крајем исте године министарство грађевина, под којим је онда била управа српске поште, закључила је споразум са француском поштом, која се већ раније налазила на Крфу, по коме је срп-

ска поштанска станица сама отправљала сву српску пошту за савезнике и неутралне земље.“)

Изузев чисто званичне, за осталу преписку "требало је имати поштанске марке, а српских марака није било. Зато је склопљен споразум по коме је станица употребљавала француске марке, које су онда биле у течају и које је куповала код тамошње француске поште. Приликом употребе, марке су поништаване окрутлим жигом тзв. швајцарског типа с текстом у ћирилици „МИНИСТАРСКА ПОШТАНСКА СТАНИЦА" и „ПОШТАНСКА УПУТНИЦА — МИН. ПОШТАН. СТАНИЦА" с мостићима за датуме. Често пута преко марака стављан је још и раван ручни жиг „РОБТЕ5 ЗЕВВЕ5> од посебно компонованих слова, који је уствари, служио за ознаку српске поште на француском језику.

У међувремену српска влада предузела је кораке да се, у Паризу, оштампа једна серија поштанских марака. Припреме око ослобођења земље и потреба за маркама у својој поштанској станици на Крфу диктирали су хитну набавку редовних франко и порто марака. За остварење ове замисли помогла је француска влада, која је, и овога пута, понудила своје услуге. Тај посао био је поверен једном нашем земљаку, Николи Јеремићу, академском сликару и граверу, који је онда живео у Паризу. Све до прошле године, питање ко је израдио цртеже, ко гравуру и где су штампане српске марке тзв. „крфеког издања“, било је отворено и нерасветљено. Познаваоцима и истраживачима није било познато ко је био аутор последњег издања српских поштанских марака.

#) Подробније о овоме види у чланку инж. А. Петровића: „Српска пошта на Крфу и употреба француских марака код ње" — „Филателиста" бр. 7 из 1953 год.

145