Филателиста

_ Затим, неколико оригиналних докумената о штампању првих поштанских марака у Србији 1866 године,

Друга група експоната, упознаје нас са процесом израде и штампања поштан-= ских марака и вредносница у нашој земљи. Посетилац има могућности да види оригинални — идејни цртеж уметника за поштанску марку, затим врсте штампе (висока, равна и дубока), као и оригиналне примерке средстава У овом процесу — дрворез, бакрорез, воштане матрице, патрице, оригинална клишеа за штампу, оригиналне отиске у олову, пробне отиске — до коначног производа поштанске марке или вредноснице. Преко фотографија приказане су завршне

фазе овог процеса (перфорација, сушење, бројање, смештај у трезорима).

Посебну интересантност овог одељења претстављају специјални ормани у којима су смештене поштанске марке.

У овим орманима изложене су поштанске марке наше земље, и то од прве „новинске" марке штампане у Београду 1866. године, до последњих изда-' ња. Затим, поштанске марке чланица СПС са темама: 75-тодина Светског поштанскот савеза и Историја ПТТ кроз поштанску марку. ПТТ музеј припрема

Дезинфибворана писма

Велике заразе су оставиле дубок траг У историји развитка човечанства. Иако су појмови о заразним болестима били врло површни у погледу њиховог порекла, ипак су многе особине тих болести, њихове појаве, биле доста добро познате и далеко пре него што су откривени прави узрочници заразних 60лести (клице). Давно пре Пастера, који је, практично, први открио клице и поставио темеље науке о клицама (микробиологија), биле су многе заразне болести добро познате и описане. Поменимо само вакцинацију од заразних богиња, спроведену још у ХУШЛ веку од стране енглеског лекара Џенера готово на исти начин као што се и данас ради. И поред тога што је дуго кроз историју мистика итрала видну улогу у погледу објашњења болести, и поред тога што се многе заразне болести објашњавале на чудан начин, а инфекција приписивала врло често „поквареном, трулом, «ваздуху", ипак се увидео значај преношења додиром (контагиозност). Тако је још 1546 г. Ђироламо Фракасторо објавио своју књигу о болестима које се

попуњавање осталих ормана маркама чланица СПИС, које ће бити презентоване

по алфабету.

Сматрамо, да овај интересантан материјал ПТТ музеја треба да виде, упознају и користе у већем броју чланови Савеза филателиста, које би ускоро желели да видимо у већем броју у нашем музеју. Олга Ковачевић

Броз историју поште

преносе додиром. С друге стране, да сам носилац болести може бити извор даљег обољења код других људи, позната је била чињеница још давно пре тога. Отуда видимо покушај да се 0болели изолују још доста давно. Већ 736 године вршена је изолација лепрозних болесника. Лепрозни, губавци, били су изоловани у „лепрозијуме". Већ у години 1377 у нашем Дубровнику биле су успостављене мере за „прочишћавање" бродова. Већ тада, у ХЛУ веку, јавља се тежња да се изолују оболели од куге у циљу заштите осталог становништва. Изоловање сумњивих у специјалне болнице, тзв. лазарете, трајало је око 40 дана, те отуда и реч „карантин" (аџатапја giorni = четрдесет дана).

У погледу инфекциозности окривљаван је не само оболели или сумњиви човек, него и његове ствари, што сасвим одговара појму о контактној инфекцији. Отуда долазе прописи не само о „пречишћавању“" људи него и о истом поступку за ствари.

Свакако да су и писма морала под-= лећи овом поступку, па било да су но-

ЗРНА