Филателиста

шена као приватна писма, без учешћа поште, било да су то била права поштанска писма. Наводи се да је још 1493 на територији Венеције била издата наредба да се санитарне мере односе и на писма, мада други дају 1527 годину као почетак дезинфекције писама, опет на територији Венеције. Проф. Равасини, велики истраживач на овом пољу, налази да је први пут објављена наредба о дезинфекцији писама у Мантови 13. ХЛ. 1619. Проф. Равасини, који поседује једну од највећих или највећу колекцију дезинфикованих писама, био је љубазан да нам стави на употребу своју књигу у циљу писања овог чланка. Ја сам користио највећи део за овај чланак из те његове књиге. Ту је огроман материјал сређен врло прегледно и може да послужи за даље студије (В. рецензују.те књиге у претходном броју). _ Материјал за део о нашим карантинима узео сам из књиге пок. Др. Војислава Михајловића „Борба против куге у Србији пре сто година“ — 1937, и из књите „Из историје санитета у обновљеној Србији 1804—1860". *

Дезинфекција писама вршила се на разне начине, али се при томе пазило да се текст не оштети. Сви начини се сводили на то, да писма у току од неколико сати, а то је варирало према сумњи на инфекциозност писама, буду изложена каду (диму, испарењу) у једној затвореној кутији, казети, сандуку, пећи итд. Из књиге проф. Равасинија може се видети опис једне такве направе. То је била једна метална казета, — или казета од дрвета, — која је имала у горњој трећини одељак за писма, која су лежала на једној решетки. У доње две трећине, испод решетке, било је оделење, у које се уносио суд са одређеном смесом, супстанцом, која је испаравала. Писма су лежала у овом диму, који их је натапао и на тај начин прочишћавао. Са стране на том оделењу била је додата цев, кроз коју се могла уводити топлота, ако је било потребно да се појача дејство дезинфекције. Биле су предвиђене и мере да се писма подвргну дезинфекцији, а да се приложени узорци заштите или дезинфикују на специјалан начин.

Писмо је могло бити дезинфиковано У целости без отварања. Продирање испарења било је недовољно да дезинфицира Унутрашњост писма, и то је писмо било чисто (дезинфицирано) само споља, а не и унутра. У другим случајевима писмо је отварано, па је тако дезинфицирано, а затим затварано, — и онда се сматрало да је чисто и споља и изнутра. И најзад, некад се прибегавало бушењу писма неким шиљатим или оштрим

предметом, а то је донекле могло кварити текст,

С тим у вези постављало се питање тајности писама и оштећења писама при дезинфиковању. Тајност писама је била загарантована, и по извршеној дезинфекцији писма су била печаћена, — ако су била отварана. Према Патону отварање писама је почело око 1800 године. ~

Оштећење писама је могло настати услед тога, што при кађењу настаје промена боје папира, а тиме се губи оштрина, па чак и боја слова. Зато се вршила таква дезинфекција, да испарења нису утицала на боју папира.

'Ерагови дезиофекције писама се могу наћи на писму у разним облицима (Равасини): | 5

1) Перфорација писама, која је нешто чешће употребљавана У Италији и околини, а ређе у Аустрији и Немачкој.

Ја имам у мојој колекцији писма бушена на много места (сл. 1), али без ознаке места, где је то вршено.

2) Трагови у облику мрља насталих прскањем течношћу за дезинфекцију или насталих утапањем у течности за дезинфекцију (киселине). Боја је од“ бледожуте до тамно-мрке. _

3) Трагови кађења, — некад комбино-

ваног са дејством киселина, — су у виду промена боје од светло-мрке до црне, а некад је писмо постајало ломно, крхко, и чак и нечитко. 4) Ако је писмо било пре тога запечаћено воштаним или другим печатом, при дезинфекцији је тако отварано, да је тај печат остајао нетакнут, а некад је после тога печаћено печатом дотичног лазарета, у коме је извршена дезинфекција. Међутим, за нас су најинтересантнија писма, која носе праве ознаке дезинфекције. Ове ознаке су биле у облику печата, воштаних, с отиском, који је указивао на дезинфекцију писма. Као што је латински натпис „ЗјеШшт Затајаба" (санитетски знак); а доцније су неке државе (у Х1Х веку) употребљавале исту ознаку, али на матерњем јејзику. Поред ове ознаке најчешћа је ознака у облику жига, црног. који је такође, поред орнамента грба у средини, около у кругу имао натпис „Мећо di fuora et di denfro” (rpowurıheHO CHOља и изнутра) или „Мебо di fuora et зрогсо 4: деп!то" (прочишћено споља, а нечисто изнутра). Џоред тога постоје и друге ознаке, па и ознаке на матерњем језику у облику просте потврде, руком писане, да је извршена дезинфекција писма (немачки). Карактеристично је да старија писма (из ХУШТ и прве половине ХТХ века) носе натписе на латинском језику (шп Запа), а поред тога и на италијанском, који је тада био доста распрострањен трговачки језик у Европи.

Тешко је побројати и само главне ознаке дезинфекције, а'то би било најинтересантније. У основи ознаке (пе-