Филателиста

'nnitas Mmm „Sanita”

чати и житови, као и вињете које су.

" лепљене, а затим руком чињени записи)

могле би се поделити на следећи начин:

a) Писма без икакве ознаке, али са траговима дезифекције. Ту долазе дезинфикована писма још у време пре употребе специјалних ознака, као и писма ношена отворена, приватна, која су дезинфикована, а да нису сигнирана, а затим писма са траговима дезинфекције, где нема ознаке било зато што није ударена, било зато што је та станица за дезинфекцију (лазарет, карантин, контумац „састанак“ по називу од стране кнеза Милоша) није имала могућности да утисне знак.

6) Шисма са воштаним печатом. То су најстарија писма са специјалним ознакама. Печат је често носио натпис „51 gillum Бапшаш, сличне скраћенице, ознаке лазарета, грбове уз овај натпис.

в) Жиг, било кружан или правоугаоног облика, најчешће с натписом „ме о

„di fuora et di dentro” или „Netto di fuo-

Tra et sporco di dentro”. Затим долазе веома различити натписи са речју „за(талијански), или са ознакама санитетских установа, стани-

ца, дирекција лазарета и сл. Ту долазе

затим жигови доста разноликог облика и изгледа, али је основно, што су ударани као жигови. __ Наилази се и на комбинације, где је ударан жиг као напред описан, а затим писмо запечаћено печатом, с натписом „је шт Запа а" или сл. То су отварана писма, и печат је требало даље да загарантује затвореност писма.

г) Разни житови, најчешће познијег датума, из средине ХГХ века и друте половине тога века, па и из Првог свет-

"ског рата. Ту су разни натписи на до-

маћим језицима (немачком, талијанском, шпанском, холандском, руском и др). Нису познати житови турских карантина. Из наших крајева познати су жигови на немачком језику (Сопбштаzamt, Rastelamt), Ha талијанском (Саstelmuovo, profumata al confine di Met (тј. Метковић)).

Међутим, за нас је најинтересантнији' Алексинац с натписом на печатима „Контумацђ Алексиначкзи" из 1843 г,. И „Енаж. С. Карантинђ Алексиначк!и" из 1844 т

д) Разне потврде руком дописане, мастилом, на домаћим језицима, у облику потврде да је писмо дезинфиковано. Оне су на писмима новијег датума (из друге половине Х1ТХ века), па чак и из Другог светског рата, — али се тада јављају и жигови дезинфекције.

Ја ћу се овде осврнути специјално на житове, као и карантине на територији старе Србије, Милошевог доба. О карантинима других наших крајева и њи-

ховим житовима пише Н. Рукавина, који одлично. „познаје ту област и који је помогао Проф. Равасинију у локацији појединих карантина. У књизи Проф. Равасинија налазе се одлично обрађена места Далмације, Хрватске и Словеније. Међутим, наше прилике у Србији у том погледу су мало познате и сем једног жита Алексинац (трећи тип код нас) ништа није било познато. Материјал у погледу медицинских мера црпео сам у потпуности из напред пом. књига пок. Др. 8. Михаиловића.

Први карантини у Србији били су о– сновани за време окупације од стране Аустрије, после Пожаревачког мира 1718 г., кад је Аустрија била добила Србију све до Џараћина. Помињу се карантиви у Параћину, Чачку и Мокрој Гори. Заразе су долазиле са стране Азије, управо из Турске према Европи, те је Аустрија била прва на удару. 1738 г. до– дат је томе и карантин у Београду, јер се тада била појавила куга. Нису позната писма тих карантина из тога доба. Међутим, позната су писма из карантина Земун (Мајерова колекција садржи писмо. из 1785 г., а колекција Проф. Равасинија писмо из 1787 г.), што говори да Аустрија није била запоставила свој јужни санитетски кордон и поред продирања дубље у Србију.

У обновљеној Србији Кнез Милош је, у оквиру уређења земље, поступао врло строго у погледу сузбијања зараза (познат је случај задржавања турског изасланика Сарим-ефендије, који је пошао као делегат Порте на крунисање царице Викторије у Лондон септембра 1837 године), Кнез Милош је био оградио Србију врло строгим кордоном и успоставио карантине и састанке (само за контролу без стационирања) према Турској, како на југу (Турска и Арнаутлук), тако према истоку (Бугарска) и западу (Босна), док је према Аустрији, на северу, био отворен улазак.

Први карантини били су већ 1831 године (дакле врло брзо по добијању јед= не ограничене независности Србије 1830 г), а у вези избијања епидемије колере. По наредби кнеза Милоша кнез Милосав Ресавац основао је карантин у Ћуприји (у јулу или августу 1831). Тада се оснива и карантин у Џоречу и

најзад, контумац у Београду 6 августа 1831 г. Престанком колере у септембру и октобру затварају се и ови карантини. Нису нађена писма дезинфикована у овим карантинима, и вероватно да није ни било уређаја за дезинфекцију пи-– сама.

Много су боље били опремљени иорганизовани карантини у циљу сузбијања куге у 1886 години. Помиње се карантин у Ражњу, који је затим пренесен у Алексинац. Наредбом од 21. МТ. 1836 основана су 3 карантина: АлексиHam, Брегово и Мокра Гора. Поред то-

ју "и "vi